Svako iz svog ličnog iskustva zna vrednost stavova prema radu.
Hajde, sada da malo izanaliziriamo i bliže sagledamo šta su uopšte stavovi i kako isti pomažu zaposlenima i kompaniji?
Stavovi imaju 3 komponente:
1.Evaluativna komponenta – je ono što osećate prema svom poslu, šefu, kolegama, određenom događaju. Svakako stavovi nisu samo osećanja.
2.Kognitivna komponenta – je ono u šta verujete/znanje o nečemu. Vaša saznanja su takva i takva … i zato verujete da je nešto upravo takvo kako ga vi vidite. Tu sada dolazimo u veliko polje koje može biti zasnovanao na relevantnom znanju,  predpostavkama ali i na prerasudama. Uzimajući u obzir da su stavovi vrlo stabilna struktura i da se teško menjaju, vrlo je teško prošititi nečije horizonte koje za posledicu imaju promenu stava. Jasno je da kod rigidne strukture ličnosti (tip ličnosti – samo ja znam šta je najbolje), promena  ide jako teško. Međutim i tu je moguće napraviti pomak tako što vi nećete izvoditi zaključke već ćete dostaviti samo sirove informacije tako ćete izbeći okršaj sa sujetom, i osoba će promeniti stav tako što opet ona najbolje zna. Hehehe, malo mi je smešno ali to radi, verujte proverila sam.
Elem, promena stava ka nečemu je definitivno moguća  upravo u kognitivnom elmentu. Evo kako!
Npr. Vaš kolega smatra da je nedovoljno plaćen za posao koji obavlja, poređenje vrši sa drugim  kompanijma u kojima je njegovo angažovanje diskutabilno . Ukoliko vi imate informacije o kvalifikacijama ljudi, organizacionoj kulturi date kompanije, u prilici ste da proširite znanje o predmetu stava. Daćete sve informacije koje imate i argumentovaćete svoj stav. Mislim da nije potrebno da naglašavam koliko je u ovom momentu presudno da vam kolega veruje i da vas poštuje kao stručnjaka i svakako kao osobu koja nema zadnje namere.Ukoliko kolega prihvati nove informacije, doći će do promene.  Prvo se više neće osećati da je loše plaćen, jer ne pripada po svojim kvalifikacijama datoj kompaniji, može mu se desiti i da ne voli tu vrstu organizacione kulture i promeniće svoje ponašanje: radiće svoj posao sa zahvalnošću i zadovoljstvom. Pomogli ste mu da konstruktivno reši kognitivnu disonancu, o tome više u nekom drugom postu.
3. Bihejvioristička komponenta  - je ono kako ste predisponirani (predodređeni) da delujete u određenom smeru. Ono što možete i ne morate  zaista da uradite.
Da se samo kratko još osvrnemo na dati primer, uzimajući u obzir da čovek može i ne mora da se reaguje na određeni način, shvatate sada koliko je velika vrednost komunikacije među kolegama i posebno sa predpostavljenima. Dvosmerna komunikacija i adekvatna povratna informacija proširuje saznanja.
Ključni preokret dešava na nivou informacija, zatim saznanja koja produbljivanjem postaje novi uvid. Ukoliko uspete da promenite sopstveni  ili tuđi uvid u nešto ka čemu imate pozitivna ili negativna osećanja menjate i ponašanje.
Sada verovatno shvatate u kojoj meri dvosmerna komunikacija, aktivno slušanje, odnosi među kolegama,  predpostvljenom i još važnije predpostavljenog ka svojim ljudima menja okruženje (čitaj stavove ljudi). I ako ste se pitali zašto kompanije u tolikoj meri vrednuju znanje, treninge, i team building-e sada imate odgovor.
Ključan je permanentan rad na novim  saznanjima. Koliko god se čovek trudio da ima kompletnu sliku o nečemu, uglavnom ostaju segmenti koji nisu potpuno osvetljeni i zato ne treba biti kategoričan u nečemu već preispitivati svoja i tuđa saznanja.  Zato pričajte sa ljudima i učite. Nepotrebno je biti previše dugo u nečemu. Okolnosti ,situacije i zahtevi se stalno menjaju i treba to ispratiti.
Kako su se vaši stavovi menjali kroz vreme u kompaniji u kojoj radite?
Kako ste pomogli kolegi da zauzme pozitivniji stav? Ili je možda vama neko pomogao, recite nam kako?
Ćaos
Čujemo se uskoro …

Ljudi se često pitaju da li se isplati biti kreativan i inovativan u poslu u slučajevima kada se većina njihovih ideja nije primenila, niti će se primeniti …

Veliki pozdrav svima

Ljudi hajde da nastavimo dalje

Vrlo često tokom kreativnog procesa ljudi bivaju vrlo frustrirani, međutim, verujte mi  apsolutno nema potrebe za tim. Evo kako?

1. Faza intenzivne pripreme
2. Faza inkubacije
3. Faza iluminacije
4. Faza prenošenja ideje u realnost

Drugo. Mislim da je korisno da sada pogledate sledeću niz i razmislite u dimenziji vašeg ličnog iskustva.

Zonu komfora kod nas izazivaju svakodnevni rutinski zadaci. Ono što sa lakoćom završavamo, gde je sve poznato, lako i jednostavno. Zona u kojoj za nas nema nepoznanica. Znači vrlo dosadna zona.  Rekla bih i zona funkcionisanja na operativnom nivou. Automatski rad baziran na duboko ukorenjenim navikama. Problem nastaje kada težimo da permanentno ostanemo u zoni komfora, kada želimo da radimo poznate stvari, u kojima nema nekih bitnih promena. Naravno na svesnom nivou većina ljudi će reći : “ Ja to ne radim!” Ali da li je to baš tako …

Zonu izazova odlikuje postojanje centralnog problema kojeg je potrebno:otkriti, definisati, identifikovati opcije za rešenje, uraditi selekciju ideja, obezbediti prihvatanje ideje  i na kraju sprovesti rešenje. U zoni izazova se dešava kreativnost.  Međutim ne možemo preći na rešenje problema dok ne rešimo sopstveni samootpor. Upravo u ovom izlasku u novo mnogi ljudi koji obavljaju kreativan posao ulaze u stanje frustracije, stanje unutrašnje borbe sa sobom. Ulazak u samootpor se manifestuje trenutnim zakočenjem, ili bežanjem od zadatka, ili kontinuiranim odlaganjem. Nema potrebe za tim. Sasvim je normalno sebi reći istinu kakva god da je. Npr. : „Užasno me nervira sada ovaj zahtev, ne slažem sa njim!” Odlično! Navedite sebi zašto se ne slažete, diskutujte sa sobom ili sa osobom koja može da isprati vaše izlaganje na način da vam pruži kvalitetnu povratnu informaciju, ili … I u momentu kada osetite da ste se izduvali , krenite u fazu podrobnog ispitivanja i istraživanja. Rečenica koja vam puno može pomoći je: “ U redu ne znam da li je to moguće, ne znam ni kako ću da dođem do cilja, ali sada upravo krećem”. Bravo! savladali ste sopstveni otpor ka novom , nepoznatom i neizvesnom. Naravno da ne znate jer da znate, to bi onda bilo staro, a ne novo  Biti kreativan u zoni komfora izaziva frustraciju.

1. Uronite u  obimno istraživanje različitih sadržaja na datu temu, pročitate iskustva drugih ljudi, najbolje prakse, pozitivne i negative aspekte određenog pristupa, … I radite to potpuno slobodno. Bez granica – tipa: “A ovo ne treba da čitam to već znam, ma daj to ne može biti istina, ovo je stvarno glupo, ovo ne vodi nigde, ma ne mogu sada i ovim da se zamaram, … “ Oslobodite se sopstvenog trasiranog puta, kako bi mogli da izvršite skretanje u nepoznato. Zašto? Pa teško ćemo doći do novih stvari ako samo premeštamo poznate elemente sa jednog mesta na drugo i nov raspored nazovemo kreativnošću
2. U momentu kada ste došli do zasićenja i kada ne možete više da čitate, mislite i pričate na datu temu, tada pustite sve. Okrenite glavu i radite nešto sasvim deseto ili idite na trening, ili u šetnju, ili šta god. Tada nastupa faza inkubacije. Mozak obrađuje informacije i stvara nove veze.
3. Momenat kada vam sine rešenje je faza iluminacije. Desio se novi uvid! I rekli ste AHA!
4. I sada ostaje samo primena.

Elizabeth Gilbert on nurturing creativity