Kada razmišljam o veličini postavljenih ciljeva, obuzme me uzbuđenje. Ciljevi koji su mi izgledali kao gotovo nemogući, oni su me najviše inspirisali. Ali nije to bila samo njihova veličina, odnosno složenost realizacije, već je suština bila da sam te ciljeve želela bezrezervno. Želim sada da sa vama podelim sledeća saznanja uz muziku http://www.youtube.com/watch?v=z8rQ575DWD8

Ne znam da  li ste čuli za psihologa Mihaly Csikszentmihalyi (ko pročita njegovo prezime iz prve, dobija nagradu :)) Naime, čovek je posvetio  40 godina  istraživanju teme šta čoveka čini srećnim i zadovoljnim. Došao je do fenomenalnih otkrića kroz istraživanje na terenu a ne u svojoj kancelariji što je jakooo važno. Naime ljudima koji su učestovali u istraživanju, a obuhvatio je ljude na svim kontinentima, različitih profesija i starosnog doba, svi su imali sa sobom pejdžer i kada se isti oglasi odgovarali su na upitnik: šta trenutno rade i kako se osećaju. Sumiranjem dobijenih rezultata došao je do sledeće matrice:

Dva faktora su igri:

Nivo izazova

Nizak, srednji, visok

Nivo veštine:

Nizak, srednji, visok

Nizak nivo izazova i nizak nivo veštine izaziva Apatiju

Srednji nivo izazova i nizak nivo veštine izaziva Brigu

Visok nivo izazova i nizak nivo veštine izaziva Anksioznost (neodređeni, trepereći strah)

Nizak nivo izazova i srednji nivo veštine izaziva Dosadu

Srednji nivo veštine i visok izazov izaziva Uzbuđenje

Nizak nivo izazova i visok nivo  veštine izaziva Opuštenost/Relaksaciju

Srednji nivo izazova i srednji nivo veštine izaziva Kontrolu

Visok nivo izazova i visok nivo veštine izaziva Flow

Flow – tok, protok, kada te ponese aktivnost i izgubiš pojam o vremenu, fiziološkim potrebama, jednostavno stopiš se sa aktivnošću. Tok se dešava u situacijama kada čovek radi onošto voli, kada je izazov visok a on svojom veštinom to može da isprati i tada se potpuno prepusti. I kada završi i pogleda šta je uradio-fascinira se. E to je tok. Kada ste ga poslednji put doživeli i šta ste tada radili?

Tok može da se doživi u bilo kojoj aktivnosti: plesu, igri, dok čitate knjigu, družite se, gledate emisiju koju baš volite, vozite biciklu, rolere, klizaljke, skije, snow board, ljudi šta god samo da to volite i da je izazov visok minimum kao i vaša veština, bolje je da bude malo viši. U vremenu dok traje flow čovek se odmara od samog sebe, svog ega, tada postoji samo aktivnost, i važno je da se tada upravo dešava i razvoj veština.

I još jedna vrlo važna stvar, pogledajte ponovo grafikon, i pogledajte središnju tačku gde se sve linije seku. Ta središnja tačka je srednja vrednost- presek visine izazova i veštine. Vrlooooo važno je da je središnja tačka kod svakog čoveka različita. Odnosno visina izazova i visina veštine koja će pobuditi Flow je različita od čoveka do čoveka. I zato ne gledajte šta drugi rade, oni nisu vi. I ono što drugog čoveka inspiriše i uvodi u Flow, ne uvodi vas po automatizmu.

Međutim, postoje ljudi koji su vam slični po visini izazova i visini veštine, sa tim ljudima se doživljava Flow „na jedan“ 😉 u zajedničkim aktivnostima ili čak je dovoljno samo komunikacija. I kada pogledate na sat vidite da je prošlo par sati i kažete: „Kad pre?“

Da rezimiramo.

Flow je inspiracija i ujedno i pokazatelj da ste pogodili visinu cilja u odnosu na vaše sposobnosti i interesovanja.

Flow ne može da se ponavlja na isti način sa istom visinom izazova, zašto? Razvili ste veštinu za jedan stepen više i isti izazov više ne izaziva Flow već kontrolu, zatim opuštenost, koja kasnije prerasta u dosadu, a dosada u apatiju.

Zašto ljudi vremenom odustanu od nekih aktivnosti?

Sećam se … U periodu kada sam išla u osnovnu školu trenirala sam odbojku. Imali smo sjajnog trenera, svaki trening je prošao kao tren, stalno nam je povećavao izazove i razvijao naše veštine i sposobnosti. Trčali smo zimi uzbrdo na planini po snegu u šuškavcima, posle smo plivali u bazenu, radili smo treninge snage u teretani, individualno nam je povećavao broj ponavljanja vežbi, napredovali smo iz dana u dan. Tim je bio fenomenalan, jedva smo čekali trening. I onda je naš trener otišao da živi u inostranstvo. ( verovatno vam je prošla misao, da sve što vredi ode u inostranstvo:), sreća nisu otišli svi). Došao nam je novi trener koji nam je dodavao lopte :)! Zamislite sada tu razliku, ne da nema izazova već on radi naše zadatke umesto nas. Tuga. Nije povećavao izazove i počeli smo da se dosađujemo na treningu i naravno tim nam se osuo.

Sada kada je čovek u odraslom dobu sjajno je ako ima trenera, prijatelja, menadžera, partnera koji uspeva da stalno postavlja izazove i pomaže vam da održite to stanje razvoja. Međutim, ja sam za samostalnu akciju, čak i ako imate takvu osobu u okruženju, treba da vi budete ti koji će sebe držati u stanju razvoja.

Šteta je da čovek provede život u dosadi  i apatiji, samo zato što nije nastavio dalje da sebi postavlja izazove koji su malo viši od postojeće veštine.

I eto sada znate da prepoznate da li ste na dobrom putu, i da li ste odabrali cilj u skladu sa vašim vrednostima, očekivanjima, htenjima i veštinama.

I zapamtite ništa nije svejedno;)

P.S. Ako hoćete (ko hoće taj i može) pogledajte i poslušajte šta kaže Mihaly Csikszentmihalyi o Flow-u

http://www.ted.com/talks/mihaly_csikszentmihalyi_on_flow.html

Budite mi u Flow-u

Ćaos