Gde se zadenu ta kreativnost?

Sve se vrti oko  toga zašto smo  ustali  ovaj dan iz kreveta?
🙂 da, zato što smo preživeli noć, hahahaha.
Čemu stremimo i za šta se borimo? Do čega nam je stalo?
Smatram da čovek dok ne odgovori sam sebi na ta pitanja nema jasno usmerenje, a bez usmerenja ne zna da li napreduje ili nazaduje, ne može sebe da prati kroz vreme. I najvažnije ne može da upravlja sobom. Život je nešto najvrednije što imamo i on teče bespovratno, momenat pre koji ste proveli u čitanju je zauvek prošao. Nema ga više. Verujem da ste do sada identifikovali vaše ključne vrednosti i da sada možete da se orjentišete u odnosu na njih. Ukoliko niste šta čekate? Limun 🙂 ha, ha, ha. Naravno postoji vreme za sve i forsiranjem se ništa konstruktivno ne može postići osim premora. Svako ima svoje individualno vreme za sazrevanje, ali svakako ne možemo “gledati u plafon” i očekivati da se to samo od sebe desi. Taj koncept bajke jednim potezom se sve rešilo i od tada nastupa blagostanje 🙂 ne treba da postoji u odraslom dobu.
Mislite o tome …
Nedavno kolega me je upitao da li mi kako starimo gubimo kreativnost? Reče, pogledaj kako je moje dete kreativno? Zanimljivo pitanje koje me je navelo na zdravo razumsko razmišljanje…
Naravno da je dete kreativno još ga nije dotakao proces socijalizacije i društveno prihvatljivo kalupljenje.
Biti kao svi, ne izdvajati se biti deo mase ili krda.
Drugi bitan momenat je da dete ne želi da bude kreativno. Ono želi da se igra.
Dete nema cilj koji treba da dosegne ekspresijom svoje kreativnosti.
Dete je radoznalo i dete nema stav da zna dovoljno na određenu temu.
Momenat kada smo sebe postavili na pijedastal ja znam, desilo se zatvaranje. Jer ako znam nema potrebe dalje istraživati, proveravati, sumnjati i postavljati pitanja. I tada se ne može ni otkriti nešto novo. Dilema je već rešena. Fakat je, da i sve ono što smo rešili, rešili smo na određenom nivou i to “radi” zato što nije došlo do promena uslova. Razmislite malo o konstantnosti  promena. De Bono je zaista jedan genijalan čovek definisao je reč  Po. Reč Po se koristi kada ne možete da na pitanje odgovorite ni sa Da ni sa Ne. Tada kažete Po. Po je stanje istraživačkog uma. Stalne provere pretpostavki, uverenja i stavova. Ključni momenat se dešava kada prepoznate da sadašnju percepciju gradite na prošlim iskustvima. Ukoliko se distancirate i sagledate obrasce koji vam se ponavljaju sposobni ste da napravite iskorak. Lateralno mišljenje nije ništa drugo nego sposobnost da skrenete umesto da nastavite da idete samo pravo.
Da bi mišljenje zaista bilo mišljenje mora da sadrži u sebi 5 osnovnih parametara (karakteristika):
Jasnoću – objasnite, ne šaljite link :), nacrtajte, dajte primer iz sopstvenog iskustva
Preciznost – pronađite jedinice mere, kvanitativni pristup izražen u brojevima
Tačnost, Istinitost – netačni podaci daju iskrivljenu sliku onog ašto posmatrate
Referentnost – u svakoj naučnoj ili poslovnoj oblasti postoje referentne tačke na osnovu kojih se upravljamo
Produbljenost – složene pojave ne možemo sagledati površnim pristupom- pronađite korelacije
Prevaziđite dualnost, ako je da onda nije ne. Ljudi najčešće tako razmišljaju. Da li postoji crno beli svet. Ili postoje prednosti i mane određenog pristupa.
Još nešto vrlo zanimljivo! Da li bi radili svoj posao besplatno, bez materijalne nadohnade. Ukoliko je vaš odgovor da, znači da radite ono što volite.
Promena može da krene iz zadovoljstva ili nezadovoljstva.
Kada krene iz zadovoljstva pričamo o unapređenju, a kada krene iz nezadovoljstva pričamo o prevazilaženju. Manifestno vrlo slično, ali na motivacionom planu vrlo različito. Gore navedeni razlozi su neki od ključnih koji sprečavaju čoveka da bude kreativan i dosegne različita nova rešenja na određenu temu.
Evo vrlo znanog primera, većini nas…
Od danas krećem u teretanu želim da :
Smršam, povećam kondiciju, poboljšam definiciju mišića,…
A šta je sa stavom želim da idem u teretanu da vežbam 😉
Nešto se radi zbog cilja, zbog koristi, interesa. Trgovački odnos: dajem da bi dobio. Život je mnogo više od toga.
Slična je postavka i kod ostvarenja poslovnih ciljeva.
Želim da povećam profit. Umesto želim da napravim uslugu ili proizvod koji potpuno zadovoljava potrebe mog klijenta. Profit je posledica, kao što je i zdravo telo posledica vežbanja i mnogih drugih faktora.
I zato koristite svoj mozak, ne dozvolite da atrofira, istražujte i proveravajte i konačno krenite stazama za koje mislite da su nedostupne ili nemoguće. I polako otvaraće vam se novi horizonti, ne plašite se što sada to ne znate, jer neznanje vodi do znanja ukoliko postoji interesovanje i volja da vam bude bolje.
I znate, kada bi me pitali da li bi se bavila razvojem ljudi  besplatno, odgovor je DA. Za mene nema lepšeg osećaja kada kod ljudi vidim da im se otvorila do sada nepoznata dimenzija, da su presložili osnovne postavke i ubacili nove i tada im je postalo jasno ono što ih je zaokupljalo. To se zove svest, ili osvešćenje.
Ljudi vidimo se uskoro…
Dajte mi vašu vizuru kroz komentare, kako bi pokrenuli nove teme za razmatranje i slobodnu misao.

16 Comments, RSS

  1. Sandra 19.03.2011. @ 09:32

    Mijalko said…
    Nisam siguran da razumem izlaganje vezano za motivaciju… Hoces da kazes da motivacija utice na kreativnost?
    February 10, 2011 2:37 AM

  2. Sandra 19.03.2011. @ 09:33

    Sandra Prvulovic said…
    Da u velikoj meri. Čovek kada je motivisan, on traži a kada čovek traži ima veliku šansu da i nađe. A kada čovek nije motivisan ulazi u apatiju, bezvoljnost i tada ne traži alternativna rešenja. Ne znam da li sam uspela da budem malo jasnija? Pitaj dalje, slobodno …
    February 10, 2011 3:19 AM

  3. Sandra 19.03.2011. @ 09:33

    Sandra Prvulovic said…
    I da još nešto vrlo bitno. Postoji unutrašnja i spoljašnja motivacija. Unutrašnja (intrinzička) motivacija je kada učiš zato što želiš da znaš, motiv je u tebi a spoljašnja (ekstrizička) kada učiš zato da bi dobio dobru ocenu na primer. U poslu motivisan sam da radim najbolje što mogu zato što me to ispunjava, to volim, a spoljašnja bi bila da dobijem dobru platu, unapređenje. Velike stvari, prodori, promene paradigmi, otkrića su se dešavala kao posledica unutrašnje motivacije. Za to se vezuje i lokus kontrole koji određuje aktivan ili pasivan odnos prema životu. Osoba koja smatra da su dešavanja determinisana spolja samo se kroz život prilagođava, a osoba koja smatra da od nje polaze dešavanja, stvara u svom životu …
    February 10, 2011 3:26 AM

  4. Sandra 19.03.2011. @ 09:33

    MIjalko said…
    OK. Sad se seti onog filma u edukaciji sto sam ti dao i primer za kreativnost. Za sta sve moze da se upotrebi spajalica? Totalno ne kreativan covek ce reci „za spajanje papira“ 🙂 Malo kreativniji ce reci „moze da se upotrebi za zamenu polomljene drske na rajfeslus“ (za sta sam je i stvarno upotrebio na jednoj staroj putnoj torbi 🙂 ) a najkreativniji ce izaci iz domena na koji smo navikli i poci ce od pretpostavke da spajalica za papir ne mora da bude napravljena od metala npr ili da ne mora da bude velicine na koju smo navikli (moze da bude velicine zgrade npr) i naci jos 200 odgovora. Ni kod prve ni kod druge ni kod trece osobe motivacija nije bila presudna za davanje kreativnog odgovora a opet kreativnost je razlicita.
    Pre bih reko da kreativnost zavisi od umeca da se pobegne od dosadasnjeg znanja. Jer znanje je kod kreativnosti ogranicavajuci faktor.
    February 10, 2011 3:30 AM

  5. Sandra 19.03.2011. @ 09:34

    Sandra Prvulovic said…
    U pravu si. Znanje detrminiše mišljenje. Koliko znaš obrazovanih menadžera da su napravili uspešne firme? I koliko znaš ljudi koji se različitih struka, neki i srednjeg obrazovanja da su napravili čudo. Mada znanje je svakako blagodet koju ne treba isključiti
    February 10, 2011 3:34 AM

  6. Sandra 19.03.2011. @ 09:34

    nescha said…
    Sandra, samo napred… Odličan post!

    (@Mijalko) Kupi novu torbu Pirke… 😀
    February 10, 2011 5:09 AM

  7. Sandra 19.03.2011. @ 09:35

    Sandra Prvulovic said…
    Hvala Nenade, predloži slobodno temu koja te interesuje. Možemo da pričamo i o stilovima rukovođenja i njihovim posledicama na zaposlene i kako se sve to zajedno kroz subkuturu odražava na organizacionu kulturu 😉 npr
    February 10, 2011 5:47 AM

  8. Sandra 19.03.2011. @ 09:35

    Silvana said…
    Slažem se sa konstatacijom za uspešne menadžere i otvaranje uspešnih firmi.
    Slažem se i za unutrašnju motivaciju – jer znanje stečeno na taj način kada dođe u kontakt sa novim informacijama dobijamo kreativnost koja je čini mi se kvalitetnija.
    February 10, 2011 7:12 AM

  9. Sandra 19.03.2011. @ 09:35

    Sandra Prvulovic said…
    Ima tu jedna vrlo interesantna stvar. Informisanje o nečemu ili sposobnost reprodukovanja informacija nije znanje. Znanje postaje znanje kada je iznutra prihvaćeno i u praksi provereno i primenjeno. Neophodno je da dođe do pounutrenja znanja. U protivnomm smo samo wikipedia 🙂
    February 10, 2011 7:44 AM

  10. Sandra 19.03.2011. @ 09:36

    Dragana said…
    Dobra tema Sandra!

    Takodje mislim da je jako bitna konstatacija da

    „Momenat kada smo sebe postavili na pijedastal ja znam, desilo se zatvaranje. Jer ako znam nema potrebe dalje istraživati, proveravati, sumnjati i postavljati pitanja. “

    Tada prestajemo da se igramo! Licno iskustvo mi govori da je RADOST pravi pokazatelj da smo na pravom putu sa pravom motivacijom!
    February 10, 2011 8:00 AM

  11. Sandra 19.03.2011. @ 09:36

    Silvana said…
    Slažem se, Sandra. Lepo napisano 🙂
    February 10, 2011 8:41 AM

  12. Sandra 19.03.2011. @ 09:36

    Nataša said…
    Clanak je izuzetan. Sta te inspirisalo? Kakva je to internet stranica na kojoj je clanak napisan?
    Velika je stvar raditi posao koji je izabran radi sadrzaja, a ne radi prihoda i golih egzistencijalnih motiva. Nije svako u prilici da napravi takav izbor, ali ko takvu priliku uhvati, srecan je covek. Ja imam cetiri koleginice koje imaju blizu 70 godina – nijedna nece da ide u penziju, sta mislis zasto? (Ovde na penziji mozes luksuzno da zivis, a naravno nista ne radis – nije to svakome cilj).
    Sve je stvar razvoja licnih duhovnih i intelektualnih potencijala – nije svak naucen da o tome razmislja. Ali upravo zato je vazno otvoriti priliku onima kojima je do toga stalo – zato si zadovoljna svojim poslom :o)
    February 10, 2011 12:20 PM

  13. Sandra 19.03.2011. @ 09:36

    Sandra Prvulovic said…
    Hm šta me je inspirisalo? Upravo pitanje kolege: „Zašto su deca u velikoj meri kreativnija u odnosu na odrasle?“ Znaš i sama kooooliko su deca kreativna 🙂
    February 10, 2011 12:55 PM

  14. Sandra 19.03.2011. @ 09:37

    Svastara said…
    Samo nastavi i dalje da ideš putem kojim si sada krenula. Imaš šta da kažeš.
    Zamisli da pišeš odredjenu temu. Napiši je i vidi da li je proizvela utisak koji si želela. Tri čini. Ako reč u tebi isto zvuči, kada je zamisliš i kad je izgovoriš i kada je drugi čuju na nacin na koji si želela, onda si prevazišla uobicajeno i ušla u kreativno.
    Samo nemoj da nosiš ljubičasto.
    February 10, 2011 2:08 PM

  15. Sandra 19.03.2011. @ 09:37

    Goran Aničić said…
    Lepa PR-HR priča 😉 ali ima ona druga – nihilistička – sve je iz praha došlo i u prah se vraća, te životni intermeco sa „profitom, trokom, stemljenjima“ pretvara u prah 😉
    February 18, 2011 3:41 AM

  16. Sandra 19.03.2011. @ 09:37

    Sandra Prvulovic said…
    Gorane a kome je nihelizam bilo šta dobro doneo, i ima li smisla živeti i stvarati ukoliko stalno na umu imamo prolaznost? Da sve se u prah vraća, ali dok se ne vrati imamo šansu. Hvala vam za vaš komentar. Uvek se obradujem kada čujem radikalno drugačiji stav ili mišljenje. Puno pozdrava. Nadam se da ćete pronaći smisao 😉 da i dalje komentarišete.
    February 23, 2011 8:07 AM

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*