Karakter…

Nekako se nameće da je ključ timskog uspeha karakter svakog pojedinačnog člana tima. Isključivi naglasak na stručnosti članova tima neopravdano sužava perspektivu u pogledu projektovanja rezultata timskog rada. Puno puta sam se uverila tokom svoje karijere da je karakter čoveka nešto prvo i osnovno o čemu treba voditi računa kada čovek razmišlja o potencijalnim članovima svog tima. Nemojte zameriti što ću se bavim nepoželjnim karakteristikama, jer u njima vidim prepreke koje prvo treba savladati. Put nadgradnje, koja je pravi izazov, sledi tek posle njih.

Setite se stare izreke:

„Pazi na svoje misli, one postaju reči. Pazi na svoje reči, one postaju dela. Pazi na svoja dela, ona postaju navike. Pazi na svoje navike, one grade tvoj karakter. Pazi na svoj karakter, jer on postaje tvoja sudbina. ‟

Upravo u tom kontekstu sam razmišljala o timu. Ako je neko slavoljubiv, tražiće priliku da se u svakoj situaciji prikaže kao zvezda. Dok on nešto nije rešio, objasnio, sročio i uradio nije moglo da se ide dalje. To ne bi bio problem sam po sebi. Međutim šta se često dešava: problematična situacija se mogla preduprediti. Dovoljno je bilo da, ako zna, jednostavno kaže unapred koji izazovi mogu da očekuju tim. Slavoljubivoj osobi to ne ide u prilog zbog toga što svesno ili ne, traži priliku da zablista. To je obično osoba koja zna dosta i teorijski i praktično. On ili ona je znatan resurs u pogledu stručnosti i toga je svestan. Postoji velika mana: ne ume ili ne želi da deli. Iz nekog svog unutrašnjeg razloga takva osoba zgrabi za sebe, jer želi da joj se drugi dive. 

Da bi bio u mogućnosti da upravlja timom, to je prva osobina koju lider mora da prepozna.
Treba doneti odluku: „Da li vredi uložiti dodatni napor da bi uspešno upravljao tom karakteristikom?‟ Ovo su teške odluke. Najteže je doneti odluku kada još uvek imate pred sobom slobodan izbor i kada drugi očekuju od vas vidovitost. Vaga se još uvek o nečemu što je na nivou pretpostavke: „Da li tim dobija nešto uključivanjem takvog čoveka? Da li se takav napor isplati?‟ Glavna je zapravo odgovornost, ne samo za učinak celog tima, već i za proces: „Da li će biti zadovoljstva u takvom radu?‟ Svako u timu uživa dok traje proces stvaranja, dok traje projekat. Kada se dođe do željenog rezultata kao posledica pojavi se radost, a to je prolazno osećanje i nije dovoljno da čovek ostane motivisan. Zbog čega bi nastavio i ponovo želeo da bude deo tog tima? Pogotovu ukoliko se u prethodnom projektnom ciklusu sa tim istim ljudima namučio preko mere koja je njemu prihvatljiva? Daleko je lakša situacija kada vam je takav član tima nametnut. Ako ništa drugo, tada ne morate da mislite. Delate i upravljate najbolje što možete, uz tu karakteristiku za koju niste odgovorni, jer je niste ni birali. To može da bude neko olakšanje.

Korisna taktika za upravljanje tom karakteristikom može da bude: neću dozvoliti da se to ispolji na kraju. Jednostavno, kada problem nastane, neću dozvoliti da do izražaja dođe neki samozvani supermen koji će ga rešiti. Blokirajte tu situaciju, jer ona umanjuje značaj ostalih članova tima i stoga može da bude veliki izvor stresa. Napravite proces koji neće zavisiti od Supermena. Ako ne možete da je blokirate, uložite energiju da stvorite situaciju u kojoj će se potreba za dominacijom preoblikovati ili zadovoljiti na početku. Kako to praktično izgleda? Imate slavoljubivog čoveka u timu: tražite na samom početku njegovu procenu i preporuku. Pitajte ga sve što misli o procesu, zadacima i vremenskoj dinamici. Sve to obavezno prodiskutujte pred celim timom. Kao vođa iskoristite tu priliku da rukovodite tom diskusijom, uključujte sve ostale i pokušajte da stvorite situaciju ravnopravnosti. Znam da možda neće biti lako, ali ne dozvolite situaciju „zvezda u usponu‟.

Rad sa sujetom ima prirodu vatre i lako može da izazove opekotine. Zato zauzmite suprotnu strategiju: samo polako, blago i osetljivo, dok sve ne legne na svoje mesto. Vi morate da štitite tim, a tim znači „svi zajedno‟. Najmanji član je jednako važan, jer da nije i ne bi bio tu. Gledajte na to kao na neku mašinu. Zamislite šraf. Svaki šraf ima svoju maticu. Ako je nema šraf je labav i lako može da naruši celinu. Neki ljudi znaju sami da se štite, a neke ćete morati da zaštitite vi, makar dok malo ne uzrastu.

Ako je neko po prirodi lenj stvoriće vam hiljadu situacija dovoljnih da mu treba hiljade pomoćnika, jer svako treba nešto da uradi da opsluži tu karakteristiku. Svoj posao lenj član tima će razdeliti na druge članove tima. To će, naravno, izazvati prvo tiho, zatim glasno negodovanje ostalih. Svako ima svoj deo posla koji treba da uradi i ljudi su s pravom osetljivi kada primete da ih neko drugi koristi kao resurs. Da ne kažem grubo: „Niko ne voli da ga neko iskorišćava‟. To nije zato što neko a priori ne želi da uradi nešto za drugog, već ne želi da ispada glup niti da drugome bude sluga i to bez naplate. Ne zaboravite: mi smo na poslu, ne bavimo se humanitarnim radom. To vređa samopoštovanje.

Kako upravljati lenjošću? Teško. Lenjost u čoveku izaziva, slikovito rečeno, sledeći sled: „Kada treba da ustane, on bi da sedne, a kada treba da sedne, on bi da legne‟. Vama, naprotiv, treba da korača i to bez poštapalica i pomoći drugih ljudi. Ponovo, vi morate da štitite tim. Kako da se postavite? Ukoliko ste u ulozi vođe, nalazite se u procesu obrnutog delegiranja: vi ste zadatak dali, a on vam se vratio u izmenjenoj formi. Stigla je gomila pitanja na koja je i sâm mogao da nađe odgovor da je samo malo mislio o tome. To je blaža varijanta. Druga opcija je zadatak koji stiže u roku, ali ne i na nivou kvaliteta koji ste zahtevali. U pitanju je pritisak koji morate da odgurnete od sebe: od vas očekuju ili da uzmete to što vam se nudi ili da to sami preradite i dovršite taj zadatak kako valja. Samo hladno vratite zadatak članu tima da ga sam završi, pa makar radio i celu noć. Neophodno je da lenjima pošaljete poruku da nema izlaza i da rad i trud drugih ljudi nije moguće rešenje. Jednostavno jedno glasno i jasno „Ne može!‟. 

Naravno, izazvali ste kriznu situaciju. Taj član tima može da reaguje na makar tri različita načina: može da prihvati kritiku i sam popravi stvari; može da odbije i napusti tim, i naravno može da pokuša da nađe nekoga ko će to opet uraditi umesto njega. Pogodili ste iz prve šta će najčešće pokušati. Upravo to nikako nemojte da dozvolite. Ako je potrebno, pošaljite svima mejl ili sazovite sastanak na kome ćete reći da taj član tima ima zadatak da do sutra završi svoj deo posla. Tako ćete sprečiti da svoj posao delegira drugome. Česte taktike kojima lenja osoba pribegava mogu biti razna opravdanja i kukanje. Lenja osoba time želi da stvori privid konteksta u kome je ona žrtva, ne bi li na taj način izazvala to da drugi uradi njen deo posla. Ne dozvolite da vi, niti bilo koji drugi član tima nasedne na tu igru. Nikada „jadan on‟ ili „stvarno ne može sam evo pomoći ćemo mu ovog puta.‟

Lako je pogoditi: idealan tandem za saradnju su slavoljubivi i lenj. Slavoljubivi bi učinio sve da dobije slavu i pokaže da je veliki. Lenj makar nekako da učini da ne uradi svoj posao samostalno. Eto dobitne kombinacije: lenj će dati deo posla slavoljubivom u zamenu za slavu. Kakva ironija, slažem se, ali i to se dešava i to često. Ako naletite na takvu „dobitnu kombinaciju‟, obavezno motrite na njih da ne sarađuju. Zašto? U takvom tandemu njihove karakteristike imaju idealno okruženje u kome rastu i razvijaju se.

Možda sada mislite: „Uh čime sve vođa tima mora da se bavi‟, ali verujte, prava žurka počinje kada krenemo da radimo na svojim nedostacima. Tada smo sami sebi i učitelj i učenik i sudija. Nekada je mnogo lakše upravljati tuđim nedostacima.

Želim ovom prilikom svima da se zahvalim na svim komentarima i mejlovima koje šaljete, i ohrabrujete me da pišem bez zadrške. Upravo ste pročitali jedan takav tekst.

I jedno važno i lepo iznenađenje je da od sada možete čitati moje tekstove i na http://www.mojtim.com/ecms/blog.php?action=show_full&id=4
Pozdrav!