Karakter…
Nekako se nameće da je ključ timskog uspeha karakter svakog pojedinačnog člana tima. Isključivi naglasak na stručnosti članova tima neopravdano sužava perspektivu u pogledu projektovanja rezultata timskog rada. Puno puta sam se uverila tokom svoje karijere da je karakter čoveka nešto prvo i osnovno o čemu treba voditi računa kada čovek razmišlja o potencijalnim članovima svog tima. Nemojte zameriti što ću se bavim nepoželjnim karakteristikama, jer u njima vidim prepreke koje prvo treba savladati. Put nadgradnje, koja je pravi izazov, sledi tek posle njih.
Setite se stare izreke:
„Pazi na svoje misli, one postaju reči. Pazi na svoje reči, one postaju dela. Pazi na svoja dela, ona postaju navike. Pazi na svoje navike, one grade tvoj karakter. Pazi na svoj karakter, jer on postaje tvoja sudbina. ‟
Upravo u tom kontekstu sam razmišljala o timu. Ako je neko slavoljubiv, tražiće priliku da se u svakoj situaciji prikaže kao zvezda. Dok on nešto nije rešio, objasnio, sročio i uradio nije moglo da se ide dalje. To ne bi bio problem sam po sebi. Međutim šta se često dešava: problematična situacija se mogla preduprediti. Dovoljno je bilo da, ako zna, jednostavno kaže unapred koji izazovi mogu da očekuju tim. Slavoljubivoj osobi to ne ide u prilog zbog toga što svesno ili ne, traži priliku da zablista. To je obično osoba koja zna dosta i teorijski i praktično. On ili ona je znatan resurs u pogledu stručnosti i toga je svestan. Postoji velika mana: ne ume ili ne želi da deli. Iz nekog svog unutrašnjeg razloga takva osoba zgrabi za sebe, jer želi da joj se drugi dive.
Da bi bio u mogućnosti da upravlja timom, to je prva osobina koju lider mora da prepozna.
Treba doneti odluku: „Da li vredi uložiti dodatni napor da bi uspešno upravljao tom karakteristikom?‟ Ovo su teške odluke. Najteže je doneti odluku kada još uvek imate pred sobom slobodan izbor i kada drugi očekuju od vas vidovitost. Vaga se još uvek o nečemu što je na nivou pretpostavke: „Da li tim dobija nešto uključivanjem takvog čoveka? Da li se takav napor isplati?‟ Glavna je zapravo odgovornost, ne samo za učinak celog tima, već i za proces: „Da li će biti zadovoljstva u takvom radu?‟ Svako u timu uživa dok traje proces stvaranja, dok traje projekat. Kada se dođe do željenog rezultata kao posledica pojavi se radost, a to je prolazno osećanje i nije dovoljno da čovek ostane motivisan. Zbog čega bi nastavio i ponovo želeo da bude deo tog tima? Pogotovu ukoliko se u prethodnom projektnom ciklusu sa tim istim ljudima namučio preko mere koja je njemu prihvatljiva? Daleko je lakša situacija kada vam je takav član tima nametnut. Ako ništa drugo, tada ne morate da mislite. Delate i upravljate najbolje što možete, uz tu karakteristiku za koju niste odgovorni, jer je niste ni birali. To može da bude neko olakšanje.
Korisna taktika za upravljanje tom karakteristikom može da bude: neću dozvoliti da se to ispolji na kraju. Jednostavno, kada problem nastane, neću dozvoliti da do izražaja dođe neki samozvani supermen koji će ga rešiti. Blokirajte tu situaciju, jer ona umanjuje značaj ostalih članova tima i stoga može da bude veliki izvor stresa. Napravite proces koji neće zavisiti od Supermena. Ako ne možete da je blokirate, uložite energiju da stvorite situaciju u kojoj će se potreba za dominacijom preoblikovati ili zadovoljiti na početku. Kako to praktično izgleda? Imate slavoljubivog čoveka u timu: tražite na samom početku njegovu procenu i preporuku. Pitajte ga sve što misli o procesu, zadacima i vremenskoj dinamici. Sve to obavezno prodiskutujte pred celim timom. Kao vođa iskoristite tu priliku da rukovodite tom diskusijom, uključujte sve ostale i pokušajte da stvorite situaciju ravnopravnosti. Znam da možda neće biti lako, ali ne dozvolite situaciju „zvezda u usponu‟.
Rad sa sujetom ima prirodu vatre i lako može da izazove opekotine. Zato zauzmite suprotnu strategiju: samo polako, blago i osetljivo, dok sve ne legne na svoje mesto. Vi morate da štitite tim, a tim znači „svi zajedno‟. Najmanji član je jednako važan, jer da nije i ne bi bio tu. Gledajte na to kao na neku mašinu. Zamislite šraf. Svaki šraf ima svoju maticu. Ako je nema šraf je labav i lako može da naruši celinu. Neki ljudi znaju sami da se štite, a neke ćete morati da zaštitite vi, makar dok malo ne uzrastu.
Ako je neko po prirodi lenj stvoriće vam hiljadu situacija dovoljnih da mu treba hiljade pomoćnika, jer svako treba nešto da uradi da opsluži tu karakteristiku. Svoj posao lenj član tima će razdeliti na druge članove tima. To će, naravno, izazvati prvo tiho, zatim glasno negodovanje ostalih. Svako ima svoj deo posla koji treba da uradi i ljudi su s pravom osetljivi kada primete da ih neko drugi koristi kao resurs. Da ne kažem grubo: „Niko ne voli da ga neko iskorišćava‟. To nije zato što neko a priori ne želi da uradi nešto za drugog, već ne želi da ispada glup niti da drugome bude sluga i to bez naplate. Ne zaboravite: mi smo na poslu, ne bavimo se humanitarnim radom. To vređa samopoštovanje.
Kako upravljati lenjošću? Teško. Lenjost u čoveku izaziva, slikovito rečeno, sledeći sled: „Kada treba da ustane, on bi da sedne, a kada treba da sedne, on bi da legne‟. Vama, naprotiv, treba da korača i to bez poštapalica i pomoći drugih ljudi. Ponovo, vi morate da štitite tim. Kako da se postavite? Ukoliko ste u ulozi vođe, nalazite se u procesu obrnutog delegiranja: vi ste zadatak dali, a on vam se vratio u izmenjenoj formi. Stigla je gomila pitanja na koja je i sâm mogao da nađe odgovor da je samo malo mislio o tome. To je blaža varijanta. Druga opcija je zadatak koji stiže u roku, ali ne i na nivou kvaliteta koji ste zahtevali. U pitanju je pritisak koji morate da odgurnete od sebe: od vas očekuju ili da uzmete to što vam se nudi ili da to sami preradite i dovršite taj zadatak kako valja. Samo hladno vratite zadatak članu tima da ga sam završi, pa makar radio i celu noć. Neophodno je da lenjima pošaljete poruku da nema izlaza i da rad i trud drugih ljudi nije moguće rešenje. Jednostavno jedno glasno i jasno „Ne može!‟.
Naravno, izazvali ste kriznu situaciju. Taj član tima može da reaguje na makar tri različita načina: može da prihvati kritiku i sam popravi stvari; može da odbije i napusti tim, i naravno može da pokuša da nađe nekoga ko će to opet uraditi umesto njega. Pogodili ste iz prve šta će najčešće pokušati. Upravo to nikako nemojte da dozvolite. Ako je potrebno, pošaljite svima mejl ili sazovite sastanak na kome ćete reći da taj član tima ima zadatak da do sutra završi svoj deo posla. Tako ćete sprečiti da svoj posao delegira drugome. Česte taktike kojima lenja osoba pribegava mogu biti razna opravdanja i kukanje. Lenja osoba time želi da stvori privid konteksta u kome je ona žrtva, ne bi li na taj način izazvala to da drugi uradi njen deo posla. Ne dozvolite da vi, niti bilo koji drugi član tima nasedne na tu igru. Nikada „jadan on‟ ili „stvarno ne može sam evo pomoći ćemo mu ovog puta.‟
Lako je pogoditi: idealan tandem za saradnju su slavoljubivi i lenj. Slavoljubivi bi učinio sve da dobije slavu i pokaže da je veliki. Lenj makar nekako da učini da ne uradi svoj posao samostalno. Eto dobitne kombinacije: lenj će dati deo posla slavoljubivom u zamenu za slavu. Kakva ironija, slažem se, ali i to se dešava i to često. Ako naletite na takvu „dobitnu kombinaciju‟, obavezno motrite na njih da ne sarađuju. Zašto? U takvom tandemu njihove karakteristike imaju idealno okruženje u kome rastu i razvijaju se.
Možda sada mislite: „Uh čime sve vođa tima mora da se bavi‟, ali verujte, prava žurka počinje kada krenemo da radimo na svojim nedostacima. Tada smo sami sebi i učitelj i učenik i sudija. Nekada je mnogo lakše upravljati tuđim nedostacima.
Želim ovom prilikom svima da se zahvalim na svim komentarima i mejlovima koje šaljete, i ohrabrujete me da pišem bez zadrške. Upravo ste pročitali jedan takav tekst.
I jedno važno i lepo iznenađenje je da od sada možete čitati moje tekstove i na http://www.mojtim.com/ecms/blog.php?action=show_full&id=4
Pozdrav!
Dusan Lukic 06.03.2013. @ 22:30
Zanimljiv tekst. Naveo me je na neka razmisljanja, mada mislim da je tesko u praksi naci ovako ekstremne slucajeve, uglavnom je nesto izmedju a i ponekad na vodji tima nije bas tako jasan izbor nacina za resenje problema. Sve u svemu, svaka cast, dosta dobrih ideja 🙂
Vladimir Jankovic 07.03.2013. @ 16:34
Tek iz par intervjua kandidata za posao teško može da se vidi ko je kakav, tako da na žalost sve ove navedene osobine dolaze do izražaja kad smo već zagazili u neki projekat. Čak i kad je neko između, lenj ali ne potpuno, aljkav ali ne baš skroz itd, vremenom se to na neki način nakupi i pukne. Još je to možda i nezgodnija situacija jer, primera radi, ako ta osoba treba neki deo posla da završi i prebaci nama mi smi delimično navikli da će ona to uraditi, ali onda kada nam baš zatreba to se ne desi.
Svakako je najbolje takve karakteristike „uhvatiti“ u početku i pre samog zapošljavanja. Jel postoje neki trikovi za to, ipak ne možeš čoveka pitati da li je slavoljubiv? 🙂
Sandra 07.03.2013. @ 17:26
🙂 tako je Vladimire, ne mozete to pitati direktno, pa i da pitate naravno da bi rekao da nije. Postoje svakako nacini kako je to moguce prepoznati na intervju za posao. Treba obratiti paznju na nacin kako osoba prica o svojim rezultatima, ako je potpuno fascinirana sobom 🙂 i ne pica o timu vec samo o sebi, tada se pali prva lampica za uzbunu. Drugi nacin mogu biti unapred osmisljena pitanja, npr. pitanje: da li ste u toku svog radnog iskustva, imali situaciju da na pocetku projekta vidite da proces nije adekvatno postavljen? Odgovor: da imao sam prilike. pitanje: da li ste obavestili vodju tima ili druge clanove tima o tome? Odgovor: nisam. Pitanje: zasto niste? Odgovor:zato sto ne vredi, na kraju ja svakako moram da se dodatno angazujem i ispravim stvari. Iz navedene komunikacije lako je zakljuciti, da osoba voli da je u centru paznje. Sto i jeste jedna od odlika slavoljubivih osoba – orjentacija na sebe, svoju korist, svoje rezultate, svoju ambiciju i svoju karijeru. U odgovorima se retko moze naci rec mi, uvazavanje i postovanje rada drugih ljudi. Izostaju i postupci koji ukazuju da osoba rado deli svoje znanje, vreme ili bilo sta drugo. Nadam se da sam bila od pomoci.
Sale Petrov 08.03.2013. @ 11:04
odlican tekst
Sale Petrov 08.03.2013. @ 11:49
Medjutim, mislim da se stvari ne mogu gledati tako jednostavno, odnosno da se u svakoj analizi, prica mora gledati malo sire… Evo par primera iz mog profesionalnog iskustva. Npr. ja sam u jednom od timova koji sam predvodio u jednoj od bivsih firmi imao osobu koju nisam ja birao (doveo direktor preko veze) koja je sa jedne strane vrlo lenja (ili ne uradi posao, ili ga uradi lose ili nedovoljno dobro (jer ga radi „preko one stvari“)) ali je sa druge strane bila vrlo harizmaticna osoba. Dakle osoba koja je i u trenucima ekstremnog pritiska umela da stvara neku pozitivnu energiju koju su drugi vrlo lako i lepo prihvatali… Kao posledica toga, morali ste deo posla (koji je deo odgovornosti) da prihvatite na sebe… U realnom zivotu i poslu je uvek tako da negde nesto dobijete a negde izgubite, na vama je da napravite ocenu i procenu sta cete, kada cete i kako cete… Ja sam imao tu srecu i nesrecu (zavisi iz kog ugla se gleda) da sam na puno projekata predvideo puno timova koji ni na jedna 2 projekta nisu bili isti. Ovo iskustvo vam donosi sposobnost da brzo i lako ocenjujete i procenjujete ljude i donosite odluke na koji nacin cete da vodite tim, jer svaki covek je prica za sebe i svakome morate da pristupite na drugaciji nacin.
Sad malo o slavoljubivosti – i ova osobina nekada moze da bude „iztrgnuta iz konteksta“. Evo primera: dobijete da vodite tim (koji naravno niste vi sastavljali) koji treba da realizuje jedan vrlo kompleksan projekat za kratko vreme. Za realizaciju toga vam je potreban veliki broj ljudi sa relavantnim iskustvom. Naravno, imate za direktora velikog genija koji vam dovede mali broj ljudi i svi budu pocetnici koji su juce zavrslili fakultet (jer samo oni mogu da pristanu da rade za tago bedne pare koje on nudi). U takvoj situaciji ne mozete da se pouzdate u kolege u smislu da ce oni izneti teret projekta. Kao posledica, vi se polomite jer oni mogu vrlo malo da vam pomognu. I posao rade mehanicki (sto je normalno i jedino ocekivano s obzirom da nemaju iskustva) pa sta u glavu udje, udje… Oni imaju fenomenalan odnos prema poslu, hoce da uce i rade, ali vi nemate vremena da ih uvodite u posao… Kao posledica toga, neko moze da zakljuci da ste slavoljubivi, iako u svim nastupima govorite u prvom licu mnozine, a realno je bilo prvo lice jednine. Sustina se naravno vidi izmedju gore napisanih redova – vi razmisljate dugorocno, zelite da sto pre i sto bolje osposobite kolege koje su deo vaseg tima, oni to zele ali nazalost kao posledica uskolicnog interesa direktora vase kompanije (da bi sacuvao svoju poziciju on hoce „odmah, sve i sada“) vi niste u stanju da tu inicijativu koja je u dugorocnom interesu kompanije sprovedete u delo… Jer kod nas na zalost ne postoje dugorocni viselicni interesi, samo kratkorocno jednolicni… 🙁
Невена Станисављевић 17.03.2013. @ 18:58
Драга Сандра,
Још један користан и применљив текст. Моје „менаџерско“ мишљење о применљивости типологије личности када је тим већ састављен или боље речено, када нам је додељен, је следеће: имајте ове карактеристике на уму и УВЕК ћете успети да извучете највише (или бар пуно више) од својих чланова тима.
Заправо, могућа су два сценарија, и у оба случаја, ова знања биће од велике користи:
1. Да имамо додељени тим који ми нисмо бирали, те да ex post штимујемо чланове и њихове обавезе. Тим је живи организам и подложан је променама, и то пропорционално способностима вође тима могу бити брзе, ефектне и вишеструко корисне промене. Стратегија је 3П: План – Праћење – Промена, и нема грешке. Што више знамо о особинама личности које чине наш тим урадићемо ово на лакши начин. Планирајте, пратите рад свих сарадника и реагујте када за то има потребе. Успешан менаџер тима тада ће користити особине чланова као полуге за даљи раст и максималне резултате тима.
2. Да ми састављамо тим. У овом случају, прича о користима уколико знамо које карактеристике и вештине требају имати наши сарадници потпуно је сувишна.
Можда не можемо да бирамо чланове свог тима, али свакако можемо да бирамо своју улогу и свој наступ у њему. Дакле, можемо бити пасивни руководилац тима или активни менаџер тима. Избор је увек само наш.
Поздрав до следећег наставка!
Silvana Hadžić 19.03.2013. @ 15:40
Super ti je tekst 🙂