Vrlo često smo u našim neformalnim razgovorima diskutovali na temu  zašto su neki menadžeri uspeli a neki drugi nisu uspeli da se održe u razvitku karijere. I došli smo do zaključka da znanje koje je vezano za oblast poslovanja kompanije samo jedan segment koji je u odnosu na druge veštine i osobine ličnosti skoro i zanemarljiv. Svaki menadžer u svojoj karijeri je imao uspone i padove, i borbu u pozicioniranju i izvršenju uticaja na viši menadžment. Savako od nas se različito snalazi sa različitim ljudima, neko ne može da podnese sujetu, neko neznanje, neko aroganciju, neko neorganizaciju, neko ne može da podnese ego trip.
Iz čega proizilazi da prva menadžerska veština je:

1.Trpeljivost i prihvatanje – Savršenstvo ne postoji, postoji samo veće ili manje odstupanje od očekivanih standarda. Da, menadžer mora biti sposoban da prihvati različita odstupanja sa što većim mirom kako ne bi imao odliv energije na stvari i ljude koje ne može da promeni. Već upravo suprotno da koncentriše svoju snagu da uradi analizu. Sagleda sve nelogičnosti i probleme koji mu smetaju a ne može trenutno da ih promeni – da spozna konstante to je ključ. Tada je spreman da  pređe na strategiju B i prihvati stvarnost kao svoju datost. Platformu sa koje vuče sledeće poteze. Ukoliko krene da menja samu platformu, čitaj strukturu, rizikuje u velikoj meri da  ga sistem odbaci. Ukoliko je čovek u životnim okolnostima takvim da sebi može da dopusti  rizik neka se uputi tim putem ali spreman na skoro nemogući uspeh. Suma sumarum, isplativije je graditi trpeljivost i prihvatanje sa lakoćom. Viđala sam u praksi da je strategija pogrešna i u tom konceptu rezultati su bili limitirani i pravi iskorak se mogao desiti samo ako bi se strategija promenila, međutim oni koji su je kreirali nisu bili toga svesni, za loše rezultate krivili su operativnu radnu snagu. Apsurd, znam ali tako je. I oni koji su vršili uticaj na promenu strategije direktno su se suprotsavljali najvišem rukovodstvu i morali su vremenom da nastave dalje u nekoj drugoj kompaniji.  Uglavnom je navedena postavka  stvarnost i realnost u većini kompanija zato i kažem važna veština je trpeljivost i prihvatanje. Postoje ljudi koji veruju u čuda i oni često menjaju poslove verujući da je sledeći san snova, ali nije. Opet ide slična priča sa nekim odstupanjima, samo ta ista odstupanja mogu više da vam prijaju.

2. Hrabrost i odlučnost – Zvuči kontradiktorno u odnosu na prve dve osobine. Videće da nije. Kada se prepozna platforma sa koje se radi, nesavršena strategija i sve ostale neadekvatnosti postoje i dalje mogućnosti za znatno unapređenje. Naravno to nije vaš san, ali je i dalje vrlo ozbiljan boljitak koji će se odraziti na poboljšanje rezultata rada i odnosa u samoj kompaniji. Ovaj stadijum se zove mudrost. Mislim da su meni trebale sve ove godine da dođem u ovaj statijum i budem zadovoljna sa malim, da pustim i prihvatim da do radikalnih promena neće doći, zato što se ne želi ići tim putem, bez obzira što se može. Shvatila sam da su sva ograničenja u mentalnom sklopu ljudi sa kojima radite i u njihovoj percepciji spoljnog i unutrašnjeg okruženja. Ljudi imaju jako različitu percepciju. Dva čoveka  na istom sastanku su uvideli sasvim različite stvari. I ne možete zaista promeniti nečiju percepciju, barem ne brzo, ljudi se jako sporo menjaju, drže se svog komfora kao davljenik za slamku. I onda se ide napred samo uz minimalna pomeranja da se niko ne bi osetio ugrožen u protivnom postajete neprijatelj Br. 1. I posle svega shvatih da je i to ok, da je slobodna volja ljudi koji odlučuju njihovo pravo i sva ostala uklapanja se rade u zavisnosti koliko ima prostora. I vremenom se dešava  održiv opstanak koji je samo sporiji. Videla sam takođe u praksi radeći sa različitim kompanijama u različitim industrijama vrlo sličan obazac ponašanja. I manje više svi su shvatili samo u različitom vremenskom rastojanju. Naravno neki nisu ni opstali,  jako su sporo shvatali. I tako dolazimo sada do sledeće ključne osobine.

3.Strpljenje – Možda za mene najveći izazov u životu. Priznajem nisam strpljiva osoba, želim da se stvari dešavaju odmah ili sad ako ne može odmah. Međutim stvari tako ne fukcionišu u organizacijama, upravo ono što ne može da se desi je da se stvari pokrenu napred i to odmah. Vremenom sam uspela da obuzdam svoje nestrpljenje i da prihvatim da se stvari moraju sporije odvijati i da se tom prilikom ne nerviram što smo džabe izgubili 6 meseci ili godinu dana kada smo mogli sada da zvaršavamo projekat a ne da planiramo njegov početak. I zašto je potrebna strpljivost? Da bi se menadžer održao na svom putu da ga ambicija ne bi sagorela, eto zato. Dešava se svakako da vremenom radite sa ljudima koji  prate vašu ambiciju bez problema ali više ima onih koji ne prate. Zato štedite svoju energiju.

4. Fokus – Neophodno je da menadžer ima fokus, da ne ispušta stvari iz vida kao ni svoj cilj, inače se dešavanja i ljudi rasplinu. Kako da održite fokus? Vrlo jednostavno, fokus je spontana stvar ako vam je do nečega stalo ili smatrate da to što radite je važno. Međutim teško je držati fokus na nebitnim stvarima ili ciljevima za koje nemate ambicije. I ti ciljevi se bukvalno “odrade”, korektno ali bez uživanja i usavršavanja onog što se radi. Zato mislim da je najveći promašaj  raditi u životu posao koji ne volite. To je jako veliko mučenje i iskreno i nema nekog smisla, osim egzistencijalnog. Međutim čovek ne živi samo od materijalne dimenzije već od inspiracije, zadovoljstva i radosti u svemu što radi. Tada je fokus spontan kao dah, u protivnom nam treba tehnika.

Iskreno sam podelila sa vama sopstevna shvatanja i razmišljanja i ima ih još na ovu temu mislim da sam ih vremenom apsolvirala kroz praksu samo da bih uspela da se održim u svojim namerama da ostavrim ciljeve koji su mi zaista važni.
Ne želim danas da idemo dalje, dovoljno je.
Sledeće nedelje nastavljamo dalje.

Šta mislite koje osobine menadžera su bitne po vašem mišljenju?

Pozdrav 🙂

Sandra