Ljudi čeznu za tajnama o tome šta čini uspešnog kandidata koji će posle intervjua dobiti posao. Kako se on ponašao? Kako je odgovarao na pitanja? Kako se obukao? Ukratko:

Zbog čega je baš on dobio posao?

Odgovor na to pitanje uopšte nije jednostavan. Puno faktora utiče na to da li ćete dobiti posao ili ne. Krenimo redom, jer ipak imam neka uputstva za vas.

Pre nego što odlučite da konkurišete za otvorena radno mesta, pogledajte koji su zahtevi. Budite iskreni prema sebi: „Da li posedujete tražena znanja, veštine i iskustvo?“ Ako vidite da imate 30% od onoga što pozicija zahteva, nema potrebe da šaljete prijavu, neće vas pozvati na intervju. Naravno da je zahtev radnog mesta koncipiran prema idealnom kandidatu. Takav najverovatnije i ne postoji na tržištu rada, ali potrebno je makar da imate 80% od onoga što traže.

Sagledate oglas i kvalitativno, ne samo kvantitativno. Na primer: u oglasu stoji da je u pitanju terenski rad. Dakle, od vas se verovatno očekuje da svakodnevno vozite. Vi se eto baš ne snalazite najbolje u vožnji, ali imate sve ostale karakteristike. Šta ćete onda učiniti? Odlučite sami. Zamislite da ste posao dobili. Ako dobijte posao, u početku će biti stresno, ali vremenom možda postanete i bolji vozač. Ako savladate novu veštinu, biće vam sve lakše. Neke firme čak organizuju specijalne obuke za vožnju, pa tamo možete naučiti kako da vozite po snegu ili šta da radite u kriznim situacijama na putu. Nije istina da se ne može, ali je put teži i stresniji, ali to ne znači da ste loše izabrali.

Upravo sam se setila svog prvog posla posle fakulteta. Radila sam kao trener u jednoj firmi i moj posao je bio da obučavam druge. Prethodno radno iskustvo u toj oblasti nije bio zahtev, a imali su razvijen sistem obuke za trenere. Nisam znala šta me čeka. Spremila sam se na to da tek treba da se obučavam za taj posao. Moj najveći problem koji je tada izašao na videlo bila je trema. Mislila sam da ću da umrem od straha kada sam prvi put stala pred te ljude. Kad sam nekako preživela prvo predavanje, pomislila sam: „Ovim nikada neću moći da se bavim. Tako sam stidljiva, ovo ništa nije valjalo.“ Sećam se i danas da mi je prišla jedna devojka i pružila nesebične i iskrene reči hvale. Njoj se dopalo moje predavanje. Bila sam skoro šokirana: „Kako je njoj to moglo da se svidi?“ Bila sam tako prestravljena, ali se to izgleda nije videlo. Mesec dana kasnije imala sam veliki izazov: da pričam pred velikim skupom u Centru „Sava“. Sećam se, i tada sam bila prestravljena, ruke su mi se tresle na probi. Direktor mi je prišao i rekao mi je: „Sandra, ako imate tremu, možemo naći nekog drugog, nije problem?“ Pomislila sam: „Kakav sad „drugi“, ma savladaću ja to.“ Nekako sam izgovorila: „Ne brinite, rešiću to sa sobom. “Satima sam vežbala pred ogledalom, učila tekst, pratila držanje i sve što sam umela i što su me savetovali. Na kraju sam uspela. Govor je bio fenomenalan. Posle tog događaja moja trema je sagorela. Kasnije sam govorila i pred većim skupovima, na televiziji, na predavanjima i osećala sam se kao da sam kod kuće. Tako se osećam i dan-danas.

Kako da vas savetujem? Vidite, i meni samoj je savladavanje izazova i sopstvenog neznanja i neiskustva bila ključna stvar. Najvažnije je: Da li želite da prođete tim putem iako je trnovit. Što je veći iskorak potrebno napraviti ka znanju i veštinama, stres je veći, ali i vaš rast. Da li se isplatilo? To će zavisiti samo od vas i vaše procene: Da li ste uložili u nešto što stvarno želite ili ste se tu slučajno našli? Pomenula sam procenu da li da konkurišete ili ne ako nemate sve potrebne karakteristike. Život ipak jeste jedno čudo i ne može se sve predvideti. Ako zaista želite taj posao, konkurišite, ali ipak napravite neku selekciju.

Kako se pripremiti za intervju?

Osnovno je da što više saznate o radnoj organizaciju. Počnite na internetu: pogledajte njihov sajt, odlično je ako imaju deo sajta o karijeri, zatim članke u novinama. Sve to čitajte kako biste saznali gde idete na intervju. Nemojte unapred izvoditi previše zaključaka. To što sakupite shvatite kao polazne pretpostavke koje ćete na licu mesta proveriti posmatranjem ili postavljanjem umesnih pitanja.

Kako da odgovarate na pitanja i kako da se ponašate?

Budite iskreni i nikako nemojte da lažete. Ako negde ne pripadate to je istina i toga treba da budete svesni i vi i vaši poslodavci. Vi ste ono što ste. Prepoznajte to i nastavite da radite na toj istini. Jedino tako ćete rešiti problem dobijanja posla koji želite. Laž nije moguća i neće biti dugog veka, jer ona zapravo ne postoji, ona je izmišljena. Mnogi bi me pitali kako da ne lažu. Laž je postala uobičajena. Ljudi na intervjuima pričaju, ne samo da znaju taj posao, ma oni znaju i da lete ako zatreba. Neki kažu da mogu da rade, a da ne spavaju, samo im dajte priliku. Možda malo karikiram, ali nije daleko od istine.

Zašto je prvo za vas dobro da ne lažete, da budete to što jeste i da na pitanja odgovarate iskreno, makar zbog toga i ne dobili posao? Primer iz organizacione kulture: Na intervjuu ste i pitaju vas:

Kompanija: „Kako podnosite pritisak i kratke rokove?“

Vi (iskreno): „Jako teško. Unervozim se i razmišljam da li ću uspeti da uradim sve kako treba. Upravo taj pritisak me usporava. Mnogo sam produktivniji kada radim bez pritiska, ali u zadatim rokovima.“

Vi (lažete): „Odlično podnosim pritisak. Bez problema! Baš u prošloj firmi u kojoj sam radio došlo je do iznenadne promene i morao sam da ostanem na poslu celu noć, ali sve smo lepo završili. Stvarno se lepo snalazim pod pritiskom.“

Kompanija: „Kakav tip rukovodioca vam najviše odgovara?“

Vi (iskreno): „Najviše mi odgovara kada rukovodilac mnogo više zna od mene, ako deli svoje znanje i pomaže celom timu da bude uspešan.“

Vi (lažete): „Znate, ja mogu da radim sa svim tipovima rukovodioca, znam koji je moj posao i ja ću to uraditi.“

Da li ste shvatili u čemu je caka? Caka je za vas, nije za firmu. Firma je takva kakva jeste, a vi možete, ali i ne morate da se uklopite da radite tamo. Ako ste bili iskreni, pa vas odbiju: odlično! Procenili su da se ne biste uklopili, jer oni razmišljaju na jedan način, na jedan način vrednuju i imaju svoje stavove, a vi niste takvi. Setite se dela o organizacionoj kulturi: ona je mentalni i vrednosni sklop firme. Ako ste lagali, a oni vas prime – užas, na poslu će vam biti grozno. To jednostavno niste vi. Moraćete i dalje, neprestano da lažete i da se pretvarate. U jednom momentu ćete ili postati takvi (promenivši svoje vrednosti, norme i stavove) ili ćete morati da date otkaz. Naučno je dokazano da se ljudi menjaju prema modelu organizacione kulture okruženja u kome rade. Ne može se reći da li je promena na bolje ili na gore, jer je to stvar ličnog izbora. Ako vam to ne pođe za rukom moraćete da date otkaz da ne biste doživeli rascep ličnosti. Šalim se naravno, nećete dobiti šizofreniju, ali će vas rascep između unutrašnjeg i onoga kako se to mora manifestovati spolja stalno izjedati.

Pogrešan izbor i protraćili ste godine. Ruku na srce, naučili ste važnu lekciju da budete što jeste i da se borite da radite i živite u skladu sa tim što jeste. Možda posle takvog iskustva dođete do toga da nije za vas da radite u kompaniji. Možda poželite da radite u svojoj firmi? I to je veliki uvid, a valja se oko njega potruditi da bi za vas postao stvarnost.

Kako da se obučete za intervju?

Da li vam je posle svega što sam rekla i dalje značajan odgovor na ovo pitanje? Obucite se negde na sredini. Šta to znači? Ni previše formalno, ni previše neformalno. Firme sve više postaju neformalne, ali ipak se zna neki red. Izgled je kratak utisak koji nekome govori da li vam je do posla stalo. S druge strane, to je i odgovor da li je fizički izgled vaš jedini argument zbog koga mislite da ćete posao dobiti. Važno je da sve bude umereno. Za žene važi nepisano pravilo: šminka minimalna, suknja do kolena, košulja kratkih rukava (svejedno što je napolju četrdeset stepeni), visina potpetica do pet santimetara. Ukratko: obucite se kulturno. Muškarci: duge pantalone, košulju, cipele, sako nije neophodan, jer više nije izričit zahtev u poslovnom odevanju. Vidite i sami: odevanje je sekundarno, ali ne treba padati na sitnicama.

Zaključak: „Kako da se ponašam na intervjuu?“ Onako kako se i inače ponašam, da budem to što jesam, zato što će me iskrenost dovesti tamo gde pripadam, a laž me samo može potkopati.

Ne očajavajte ako vaša (iskrena) potraga za poslom traje i ako isprva menjate poslove. Ne brinite, zato što ćete na kraju stići tamo kuda ste krenuli. Kada stignete, makar putovanje trajalo i deset godina, bićete zadovoljni jer ste dobili to čemu ste odavno stremili. Laž vas možete vratiti i na početak, a tada imate samo bačene godine. Eto ih tu, u kanti, a vi opet morate da prođete put koji je zacrtan. Nema izvlačenja. Svi to znamo, ali neki misle da to više ne važi. Gledam i ja i vidim šta se sve dešava, ali i to će stići na naplatu. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.