Delegiranje – Drugi deo

Menadžer postavlja granice

Ključna stvar je da razmislite i odlučite koja ponašanja su kod vas prihvatljiva, a koja nisu. Zatim jasno to iskomunicirajte i što je najvažnije ponašajte se u skladu sa tim. Postaviti granice znači ukoliko je neko ponašanje neprihvatljivo, onda je ono zaista neprihvatljivo i bez obzira na tektike koje primenjuju zaposleni ne odstupate od vaših granica. Znajte čim ste jednog pustili preko granice, sutra vas čeka makar još jedan zaposleni sa njegovim zahtevom koji takođe krši granicu. Da izgubili ste autoritet tako što niste bili dosledni. Razumem, svi mi smo ljudi, ali upravljanje traži poseban karakter. Karakter koji je stabilan i čvrst.
Zanimljivo koliko je upravljanje zaposlenima slično vaspitanju. Primer – žali se majka kako dete traži pete nove patike u poslednjih šest meseci. I tu se postavlja pitanje? Ko je tu roditelj a ko dete? Ko donosi odluke? I dali ono traži šeste patike zato što je već dobio pet pari? I naravno dobio je i šeste sa obrazloženjem, pa šta da radimo ono je tražilo. Pa da super! I čudite se što vam se dete popelo na glavu?! Dopustili ste mu.
Ista situacija je i u rukovođenju.
Ljudi kasne sa rokovima. Zašto? Zato što mogu da kasne sa rokovima. Pa kako mogu? Dopustio im je menadžer.
Prihvatio je njihova obrazloženja, čitaj opravdanja. Sasvim je druga stvar ako menadžer ne zna da planira pa ljudi probijaju rokove. Ali ukoliko se radi o probijanju realnih rokova, tada je odgovornost menadžera.
Jeste li razmišljali zašto u kompaniji uopšte postoje menadžeri? Zašto su oni plaćeni? Da bi njihovi ljudi radili onako kako treba da se radi 🙂 Da bingo! Upravo posao menadžera i jeste da obezbedi okruženje u kome je to moguće. Verujte bez pravila šta može i šta ne može, nemoguće je upravljati. Tada vama upravljaju zaposleni.  I u momentu kada čujem menadžera da se žali na svoje ljude, pomislim, ne sekiraj se, samo se ti promeni i oni će se promeniti You are the boss. U čemu je problem? Neki menadžeri nisu toga svesni. Neki drugi menadžeri  jesu toga svesni ali se plaše da se suprotstave svojim ljudima. Ljudi slušajte me: čovek koji je plašljiv on ne može biti menadžer, pa da je i novi Nikola Tesla u svojoj struci. Neka radi čovek  samo u svojoj struci ali neka ne upravlja ljudima i radnim procesima sektora, tima, ili firme. Jednostvano čovek nije za to. Menadžer mora da ima stav – idemo i tačka. A ne da razmišlja na kojoj stepenici će se saplesti, već da razmišlja kako će sve savladati. I kako će ljudi želeti da rade sa njim. Ok, sada smo dotakli temu autoriteta.
Legitimni autoritet vam obezbeđuje pozicija. Neophodan vam je legitimni autoritet da se ne lažemo. Ukoliko ste vi na samo izvršilac ne možete mnogo da postignete osim da postanete rukovodilac. Bez legitimnog autoriteta nemate ovlašćenja u kompaniji da sporovedete ključne odluke koje celu firmu vodi korak napred. Ok, razumeli smo se.
Idemo dalje, rukovodilac nikada neće biti zaista rukovodilac ukoliko nema nelegitimni autoritet. Nelegitimni autoritet je ono što ste zaista vi. Ili vas ljudi poštuju i slede, ili ne. Tu nema filozofije. Hajde sada da vidimo kakav je to menadžer koga ljudi poštuju? Ljudi poštuju ljude koji su uspešni. Ne mogu slediti menadžera koji  ne zna da ih dovede do cilja. Kako se to uočava? U svakodnevnom radu u različitim situacijama. Ukoliko mu treba pet dana da pruži odgovor … kako da ljudi pomisle da zna? Menadžer ima divergentno mišljenje, njemu samo sevaju ideje kako bi nešto moglo da se reši. Aha! Znači menadžer ne kuka. Tako je. Njegove ideje nisu glupe, takođe. I njegove ideje, ne iskorištavaju ljude.
Ajmo pričica:“ Već duže vreme dogovarale se svinja i kokoška da otpočnu neki biznis zajedno. I konačno doseti se kokoška! Hajde da otvorimo restoran – reče kokoška. Upita svinja – Šta ćemo biti na našem meniju? Hemendeks – ti ćeš dati šunku, a ja jaja – reče kokoška.“
On poštuje svoje ljude i koristi njihov mentalni i energetski kapacitet. Uključuje ih – ukoliko ne uključuje svoje ljude, šta će mu onda 7-10 mozgova, kada on zna i može sve sam – hajde da onda ukinemo sektor? Razvija ih – ne uživa u tome da sve uradi sam, već posao radi ceo tim zajedno i zasluge takođe deli sa svojim timom. Brine o svojim ljudima – bori se za napredak svojih ljudi, ne boji se pametnijih od sebe. Bori se zajedno sa svojim ljudima – svi su jedan tim, menadžer nije rival sa svojim ljudima.

Postavljanje granica kao segment delegiranja, je izuzetno bitan i ne želim danas da idemo dalje.

Razmislite dobro o tome: koje granice je potrebno da postavite, kako je najbolje da to iskomunicirate –zapamtite i kada ćutite i ne odgovarate i tada komunicirate. Samo tada svako čuje ono što on percipira, a to ne samo da je jako različito, već je jako daleko od istine i vrlo rizično. Uskoro još jedna nova kategorija – Komunikacija! Koja je kost u grlu gotovo svih kompanija.

Tu sam za vaša pitanja i komentare.

Ćaos 🙂

 

 

3 Comments, RSS

  1. Nenad 08.08.2011. @ 18:14

    „Ajmo pričica:“ hahah svidja mi se stil pisanje, samo napred

  2. Sandra 08.08.2011. @ 20:55

    🙂 a i meni se sviđa, čisto info.

  3. Dusan Lukic 11.08.2011. @ 00:24

    Sjajno, onako bas sa puno emocija napisano, drugacije malo od drugih tekstova 🙂

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*