Chat kao prilika za razvoj

Već duže vremena razmišljam o prednostima online komunikacije i šta je čini toliko kvalitetnom?

Osnovnu korist koju vidim u društvenim mrežama je da – vi birate sa kim želite da se družite i razmenjujete sopstveno razmišljanje i uvide. I neverovatna je paleta ljudi koju možete da upoznate. Ljude koje ste oduvek tražili. Ok, možda ne žude svi za razmenom koja se dešava kroz komunikaciju:), ok respect.
U offline 🙂 svetu svako od nas ima određeno okruženje koje je vezano za lokaciju gde smo odrasli, gde živimo gde radimo i gde se poslovno i privatno krećemo. Ali na internetu se sve menja! Imate sve što možete poželeti. Samo treba da znate šta tražite , ili da znate da prepoznate ljude koji vam odgovaraju. I chat može da počne 🙂 Jako je važno da čovek ima sagovornika, sa kojim može da razmeni svoje nedoumice, razmišljanja, uvide, stavove… Čovek u socijalnoj interakciji  je u mogućnosti da preispita svoje saznanje i da sazna nešto novo. Dugo vremena sam i sama bila protivnik pisane online komunikacije, smatrajući da joj nedostaje neverbalna komunikacija kao test istine verbalne komunikacije.
Međutim vremenom, iskustveno sam otkrila da su ljudi (barem ljudi sa kojima sam i sama u chat komunikaciji) vrlo iskreni, čak možda iskreniji i koncizniji nego u usmenoj komunikaciji. Ili sam ih dobro izabrala (što se iskreno ne bi čudila, s obzirom da se između ostalog  bavim regrutacijom selekcijom kadrova). Ljudi u chat-u  su možda više fokusiraniji na sadržaj same komunikacije, ili moraju svesno da je isprate s obzirom da istu zapisuju. Ili su jednostavno opušteniji .  Ne znam ni sama, glasno razmišljam.

Znam, znam … Ima mnogo zloupotreba, ali ja ne želim sada da pričam o tome. Neka se svako čuva i brine o sebi, odrasli smo ljudi sposbni da procenimo sa kim želimo da komuniciramo. I naravno možete sve proveriti na internetu … Linkedin, Facebook, Twitter, Google + profili i dobiti informacije koje vas zanimaju. U direktnoj komunikaciji potrebno vam je dosta vremena da saznate sve ono što vas zanima, i ono što je najinteresantnije, vrlo često shvatimo da jednostavano nismo na istoj talasnoj dužini.Međutim u online komunikaciji postupak je obrnut, prvo sagledate i istražite sve što vas zanima i onda ako vam “klikne” da je ta osoba pravi sagovornik u nekoj oblasti vaših interesovanja kontaktirate je. Proaktivni pristup i nema traćenja vremena. Pričam naravno o novim poznanstvima …

Smatram da čovek treba da sklapa nova poznanstva i prijateljstva dok  je živ. Naime svi mi se menjamo, razvijamo i biramo individualno puteve koji nam odgovaraju. Vrlo malo ljudi je ostalo u kontaktu sa ljudima  koje zna od malena. Zašto ? Promenili smo se. Savako od nas je išao i borio se za sopstvenu sreću i ispunjenost životom. Donosili smo različite odluke, i različito smo bili spremni da savladamo različite teškoće na datom putu. Neki ljudi su ostali isti onakvi kakve ih znamo od srednje škole ili fakulteta, a neki drugi su nastavili dalje. Mislim da je ključni momenat za ljude koje žele nastaviti dalje da se povezuju sa novim ljudima i prate sopstvena interesovanja. Naravno da čovek može biti i sam u svemu tome. Ali priznajte koliko je lepo kada nađete sagovornike sa kojima možete pričati o svemu i da ni ujednom momentu ne nestane feedback koji vas pokreće u daljoj komunikaciji. I vrlo često se dešavaju različiti obostrani uvidi tokom komunikacije. Ukoliko uspete da nađete kvalitetne sagovornike koji su na višem razvojnom nivou od vas u nekoj oblasti, spontano će vam se desiti coaching. Da, da … Sve to može da se izvede na korist oba sagovornika.
Nasmejah se … Znate šta je još dobro, dok jedna osoba kuca tekst, druga osoba to vidi i ćuti! Jupi! Čeka vaš odgovor i tek tada daje svoj odgovor, veća šansa za aktivno slušanje. Dok u komunikaciji koja se dešava uživo ljudi pričaju jedan preko drugoga, prekidaju jedni druge … Interesantno je da kada provedete vreme na internetu, kako se osećate i šta vam se sve desilo poslednjih nekoliko sati, zavisi isključivo od vas samih. Neverovatno, sama sam shvatila da je upotreba internet refeleksija nas samih (naravno kao i sve u životu, ali… možda ne tako kristalno jasno da je to baš tako). Slažem se da je sve to pristutno i u komunikaciji koja se odvija  offline.
Nekako online komunikacija kao i istraživanje različitih sadržaja na internetu, puno govori o nama samima. Sami sedimo za našim kompjuterom i istražujemo. Mesto gde ćemo stići sami smo odabrali.
Mene lično oduševljava količina dostupnog znanja, knjiga, ljudi … Internet vidim kao neiscrpan resurs za napredak i razvoj i u tu svrhu ga i koristim.

Kakva su vaša iskustva sa chat komunikacijom?

Kako vi koristite internet?

Puno vas pozdravljam

7 Comments, RSS

  1. Diksi 17.08.2011. @ 16:32

    “ . . . spontano će vam se desiti coaching. . . “ i “ . . . jupi, aktivno slušanje“ – moje omiljene.

    Iskreno ovo za “ aktivno slušanje“ mi nije palo na pamet!

    Tnx S.

    Jedva čekamo slededeći tekst!

  2. Sandra Prvulovic 17.08.2011. @ 20:03

    „Iskreno ovo za ” aktivno slušanje” mi nije palo na pamet!“
    Verovatno zato što te češće slušaju … hehehe

  3. Marina 18.08.2011. @ 08:20

    Interesantan clanak, posebno bih se slozila u vezi sa onim sa upoznavanjem novih ljudi. Upoznavanje ljudi je kao ucenje, sasvim je prirodno da se odvija tokom celog zivota.
    Licno, chat koristim za poslovnu i komunikaciju sa prijateljima. Pretpostavljam da bi zapoceo komunikaciju sa nepoznatom osobom, potrebno je ostvariti prvi kontakt preko mail-a, ili preko nekih poruka u okviru social network aplikacija. Ne bih se usudila da nekog potpuno nepoznatog direktno kontaktiram preko npr. skype-a bez obzira na sva zajednicka interesovanja.

  4. Deda 21.08.2011. @ 10:11

    Odlican post i zapazanja.
    Svidja mi se cinjenica da ima jos ljudi koji uce od drugih, bilo to samo iz komunikacije. Mada je cesto nesvesno koliko naucimo od istih ljudi pre same komunikacije, jednostavno prateci ih i citajuci sta oni pisu i misle.

    Obzirom da sam bas dugo dugo na netu, moje iskustvo me je nateralo da budem nevidljiv za druge sagovornike i da nisam dostupan na mejlu ili fejsu. Kolicina pitanja koju apsolutno svi za sekund mogu naci odgovore na istom ovom netu, a nisam strucan za ista pitanja, naterala su me da budem nevidljiv. I da biram gde cu se pojaviti. Nisam uobrazio, ali kada imate par hiljada ljudi oko sebe na drustvenim mrezama, to je jednostavno tako.
    Na twiteru sam svima i u svakom trenutku dostupan i tu je komunikacija u realnom vremenu. ALi tu nema smaranja, ili je isto smanjeno na minimum.
    Eto kakvo je moje iskustvo.
    Najlepsa mogucnost za mene je upravo izbor koji je na meni. Biram ljude koje pratim, koje citam. Ne volim da smaram, tek po nekad se ukljucim u neku konverzaciju.
    ALi, kada postoje interesi, nista me ne zaustavlja u nameri da ostvarim komunikaciju sa ljudima koji su mi potrebni. Opet, izuzetno vodim racuna na koji nacim im prilazim i obicno budem direktan i otvoren, pa je komunikacija laka i jednostavna. Na obostrano zadovoljstvo.
    Klasican Chet odavno ne koristim osim ako je to preko potrebno. Cak izbegavam i skupe kao alat. Mejl je jedini koji zadovoljava potrebe u mnogim situacijama, a tu je i Twiter sa kratkom formom.
    Blog je nesto drugo i njega obozavam jer mi dozvoljava da se ovako rasplinem i nekoliko puta ponovim istu misao na razlicite nacine i da uzivam u tome 😛
    Kao i da zamolim sagovornike da budu opsirniji ili da mi objasne a da to nije u 140 karaktera.
    Svaki sagovornik je zlata vredan. Ćak i oni koji lupetaju gluposti jer je pisana rec dugo ili stalno prisutna na netu pa iz svega se moze zakljuciti kako treba ili kako ne treba. AKo je sagovornik profi iz oblasti o kojoj komuniiciramo, onda smo na dobitnku plus!
    Veliki pozdrav od Deke :)))

  5. Sandra 21.08.2011. @ 18:15

    Hvala deda 🙂 Iskreno kada izgovorim reč deda, odmah se setim svog dede … Naravno to nema veze sa tobom. Hvala ti što si svoje iskustvo u komunikaciji na društvenim mrežama podelio sa nama.

  6. Aleksandar Mijalkovic 22.08.2011. @ 12:19

    Na jednom nasem privatnom fakultetu su primetili da su ljudi mnogo otvoreniji za pitanja na online konsultacijama nego na predavanjima.

    Postoje ljudi koji su po prirodi stidljivi i gde je postavljanje pitanja pred 100 ljudi veliki stres. Ovako kad si sakriven iza monitora sve je mnogo lakse 🙂

  7. Sandra 22.08.2011. @ 12:27

    Lepo zapažanje, i ja mislim isto tako. Nekim ljudima je mnogo lakše da se otvore iza monitora, lakše im je da komuniciraju i to treba poštovati. Ljudi su različiti, neko može da ćuti ceo dan i da mu je lepo, nekome bi to bila kazna 🙂
    Međutim, mislim da je dvosmerna online komunikacija, promenila komunikaciju u korenu i dala joj jednu sasvim novu i to izuzetno vrednu dimenziju – uključila introverte u komunikaciju.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*