Zaz, prvi put kada sam je čula, bez obzira što reči nisam razumela, emocija me je ponela. Tako duboko, lepo, autentično, van opšte prisutnih standarda.
Nešto predivno …
Svako od nas različito oseća sopstvene emocije.Zaz sem emotivne dimenzije ima i odlične poruke u svojim pesmama, kao neko ko kritički posmatra stvarnost u kojoj živimo. Kao što ona kaže svet maski, koje mi se gade … Iskrenost i dobronamernost kao vrednosti koje su usmerene ka drugima nama samima osvetljavaju ne samo dušu ili srce već i čine da i misli budu svelte i čiste … Da toga je sve manje. Konzumerizam je na snazi, imati više, imati bolje i biti ono što treba kako bi se imalo a ne kako bi se postalo. Molim vas mislite o tome i ne dozvolite da izgubite smisao samog postojanja po sebi. To je najvrednije – barem meni. Mogu da razumem zaista različite vrednosne sisteme, ali ne mogu da kažem da ih i poštujem.
I kao što Zaz kaže:
“Дете је сачињено од игре,
његова суштина се одсликава у капацитету да узме свет здраво за готово,
без потребе да посегне за уређеним системом мисли у својој глави.”
Da previse kalkulacije … kako se ovo uklapa u moje ciljeve, gde je moj interes … svet odraslih pokrenut prvo egistencijalnom borobom. Slažem se sa Maslovljevom hijerahijom potreba … ali zašto se većina ljudi zaglavila na fundamentalnim nivoima, ili napravila zamenu teza tako što samoaktuelizaciju vide isključivo kroz karijeru i dostizanje profesionalne superiornosti?
Ljudi profesija je sredstvo ka mnogim višim ciljevima koji nisu vezani za aspekt imati. Postizanje ekspertskog znanja u struci samo omogućava stabilnost, platformu koja postavlja osnov za dalji razvoj i lično ostvarenje. Da, platforma sa koje se živi, a ne platforma za koju se živi.
Trenutci nepomućene sreće doživim kada ljudima u očima vidim bistrinu i prihvatanje ne zato što im trebam već zato što postojim.
Samo zato.
Recite mi kada je vasa sreća nepomućena? Koji su to trenutci …
Ostavljam vas da doživite reči pesme na vaš način …
Пролазници
Пролазници у пролазу, проводим време гледајући их како размишљају,
ужурбаних корака, повређених тела, кораци им лако откривају прошлост
без обзира што ја подозрива, у заседи,
постајем свесна њихове игре, од њиховх лица као маски ми се гади,
шта друго чинити него претварати се, то добро паше уз ово доба.
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће
Дете је сачињено од игре,
његова суштина се одсликава у капацитету да узме свет здраво за готово,
без потребе да посегне за уређеним системом мисли у својој глави.
Јесен већ стиже, као јуче да беше лето, време ме изненађује, чини ми се да убрзава, бројке мојих година, воде ме ка месецу за којим жудим.
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће
Сваки месец је у залогу у различитим циклусима,
занимљиво како ме вирови воде кроз време, из једног стања у друго,
неумољиво се колебам.
С’временом стремим равнотежи,
сваки пут кад проценим људе добијем нови савет
шта би требала променити код себе да би напокон постала слободна.
Гласови се ослобађају, излажу у витринама света у покрету,
тела која плешу у осмози, клижу, тресу се, мешају и привлаче се неодољиво.
С’временом стремим да се изразим,
свако осећање даје ми жељу да искажем недоречено
надајући се да ће правда бити учињена у нашим тужним успаваним животима.
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће
Kako vi doživljavate Zaz? A kako doživljavate sam život? Šta je po vama život vredan življenja?
Ćaos
Nenad 25.08.2011. @ 13:14
Bravo za post 🙂
„ali zašto se većina ljudi zaglavila na fundamentalnim nivoima“ – ovo si napisala kao retoričko pitanje ili da otvorim dušu 🙂
Sandra 25.08.2011. @ 13:16
Otvori dušu 🙂
Dragana 25.08.2011. @ 14:14
Mnogo lajk 😀
Aleksandar 25.08.2011. @ 16:07
Sandra, slazem se sa tobom u potpunosti.I ja tezim profesionalnom, da bih imao jako zivotno i stabilno gnezdo, koje bas ne moze svaki povetarac da oduva. Sa ostavrenjem sigurnosti kroz dobar posao, hocu da zivim – kroz svoju porodicu, prijatelje, da upoznajem svet, da putujem, da ucim, da mu se radujem, da ulazem u svoju decu da budu gradjani planete, kosmopolite visokog obrazovanja sa pravim zivotnim vrednostima, eto zato hocu i da idem iz Srbije – ni zbog ceg drugog, jer na nekim mestima u svetu imas 200 nacija i svi su srecni i nasmejani, te zive zivot vredan zivljenja,ako bas ne svi, onda bar velika vecina
Sandra 25.08.2011. @ 16:18
Slazem se i razumem te. Iskreno se nadam i radim na tome da nas sto vise ostane u Srbiji… Da svako od nas napravi mikrookruzenje vredno zivljenja. Jasno mi je da neki moraju otici.
Margita 25.08.2011. @ 19:56
Zaz sam doživela veoma prijatno. Čuj prijatno! Ma oduševila me je.:))) u potpunosti. Otkiće decenije! Podsetila me je na svoje ideale i snove.Osvestila sam neke svoje ,, kočnice,, i shvatila gde grešim. Duboko u sebi sam čitavog života isto mislila, ali nisam smela da kažem naglas. A ona je rekla. Rekla je sve što mi je bilo svih ovih godina duboko i na mojoj duši. Zaz ima odličan glas malo nalik na Edith Piaf poznatu francusku nekadašnju šansonsku pevačicu , odličan nastup, i ono što mi se najviše sviđa kod nje: da je prirodna i iskrena. Vidi se da voli i zna da peva, i toga je svesna. I nije napadna. Zaz je odlična mlada francuska pevačica, koja je oličenje onog što se meni sviđa kod vas mlađih, a to je da smete glasno da kažete svima u lice, ako vam se nešto dopada ili ne dopada i to na način da ne povredite nikog. Uvek kažem da se čovek čitavog života uči, i volim da se družim sa mladima i razgovoravam sa njima, upravo zbog toga što su toliko drugačiji od većine moje generacije sa kojima se družim. Ne kažem da je moja generacija loša. Nikako:), mi smo jedna generacija koja je na žalost imala, pa polako …žele da nas nema ( Mislim na: nekadašnje potomke srednje klase, edukovanu, intelektualce, sa znanjem više stranih jezika, naputovane, nagledane svega lepog. Mislim tu i na zemlju koja se za vreme mog života raspala pred mojim očima više puta, i ja sam trebala da se prilagođavam nastalim promenama na najbolji mogući način, uz to da sam istovremeno rodila dvoje slatke devojčice koje je trebalo zaštiti od svega što ni sama nisam mogla da shvatim: embargo, rat, bombardovanje, nestašica, nezaposlenost… i izvesti na pravi put sa pravim vrednostima, u uslovima kada su se sve vrednosti poljuljale….
Ako je neko bio ponosan na to da gde se rodio/la , ja jesam bila ponosna. Mada sam ovde završila svoje školovanje, i tu sam se zaposlila uvažavali su me samo u inostranstvu kad god sam bila, gde god sam bila. Imala sam prilike da putujem i privatno i službeno po Evropi i da stičem i naučim nova saznanja, stičem nove prijatelje i poslovne partnere. Osećala sam da me ljudi vole, cene i poštuju. Znanje sam htela preneti i podeliti u svojoj zemlji, ali uzalud. Ljudi u mojoj sredini i u moj poslovnim okruženjima su bili ljubomorni na mene, kao da su me se plašili. Mene? Zavist. Zašto? Niski moralni i vrednosni kvaliteti.Licemerje. Strah od promena. Strah za svoj položaj. Pola decenije (faktiči moja mladost) mi je skoro prošlo u nadi da će mi ovde ipak biti bolje. Nisam imala izbora da odem iz zemlje, mada sam na samom početku karijere i htela, ali nisam uspela, već je onda počela neka ekonomska kriza na Zapadu. Ne, nisam odustala da se borim, to nikako. Nisam od tih. Veliki sam borac za svoje ideale, i ne predajem se, ali ako je ikako moguće želim da moja deca imaju više mogućnosti i da im omogućim da kad završe fakultete da imaju pravo izbora, zemlje i grada u kojoj će živeti.
Kako doživljavam život? Život je toliko lep, i ja je toliko volim da živim, a želim da i moja deca imaju lep život i da znaju živeti. Da budu pošteni, radni, vredni, i da se znaju izboriti za sebe u svojoj sredini.
Šta je po meni život vredan življenja? 🙂 Ima toliko lepog.Treba zapaziti i ceniti sve što smo stekli i imamo, ali da nas vodi ljubav kroz sve.
Margita 25.08.2011. @ 20:40
,,Trenutci nepomućene sreće doživim kada ljudima u očima vidim bistrinu i prihvatanje ne zato što im trebam već zato što postojim.,, Ovo si jako dobro rekla. Osvestila se pravi doživljalj sreće za mene, jer upravo i ja tako doživljavam sreću … ne zato što trebam ljudima, već zato što postojim.
Sandra 25.08.2011. @ 20:58
Zaista ne znam šta da ti kažem osim da je to naše okruženje i da u njemu moramo tražiti rešenje ako želimo dalje u sopstevnim životima. Praštanje ispada jedna od glavnih aktivnosti. Znaš najlakše je otići iz Srbije i uspeti u Evropi, samo da ukineš svoju emotivnu dimenziju, da se odrekneš prisustva ljudi koje voliš i da to zameniš sa karijerom, stabilnošću i novcem. Poštujem i razumem one koji su to odlučili, i uspeli. Znam nije ni njima bilo lako, razumem odricanje, razumem borbu kroz koju su prošli, razumem da nisu mogli podneti nepoštovanje i nepriznanje mediokriteta našeg društva, razumem. Svi mi smo se pitali ima li sve to smisla. Odgovor do kog sam došla je da nije bitno to što si sada na nekoj visokoj poziciji, važno je ko si postao dok si išao tim putem i koje si odluke doneo i kompromise izabrao. Ako ti je i dalje mirna savest kada se pogledaš u ogledalo sve je ok, znači imalo je smisla. Ne vidim drugo rešenje osim keep walking, neodstupaj od svojih vrednosti i iskrene komunikacije. Nije svejedno ko čini tvoje uže okruženje, ko su ti prijatelji, kolege i komšije. Na kraju život sam po sebi je vredan da se živi na pravi način.
Aleksandar Mijalkovic 26.08.2011. @ 07:51
Ево лајк и од мене 🙂
Margita 26.08.2011. @ 13:18
Hvala Sandra. Zaista posle ovog odgovora, sam sretna da imam još nekog da me razume, i ko mi daje snage da nastavim da se borim. Da. Savest mi je čista. Sve sam radila tako kako mi je srce šaputalo. Možda sam se malo umorila od onih koji me nisu razumeli i koji su mi na svakom koraku hteli da me odgovore od mojih napora, ali obećavam ti da ću nastaviti da se borim, jer sam naišla na neko novo, mlado, neiskvareno, ambiciozno ali pošteno radno i prijateljsko okruženje, koji mi daje snagu da istrajem da sledim i ostvarim konačno svoje snove. Sama sam, ali sam profesionalna, poštena, moderna i dostojanstvena. radim na sebi u svakom pogledu. Znam ko su mi prijatelji i na koje mogu uvek bezuslovno da računam. Deca su mi već velika, mogu se posvetiti ponovo sebi i svom poslu, koji sam oduvek želela da radim, a to je marketing. I to ne onaj klasičan, koji sam završila, već Internet marketing u službi potrošača :). Obožavam da pomognem ljudima kako u prodaji, tako i u kupovini, pa upravo radim na tome kako da poboljšam poslovanje svoje firme, a da to svim učenicima donese koristi. Nadam se da ću uspeti. Pozdrav veliki 🙂