Kako menadžer gradi autoritet?

Rezultatima.
Da baš tako kratko i jasno.

Mislim da je jedna od najvažnijih postavki da rukovodilac shvati i prihvati da nije svemoguć i sveznajući i da to ne očekuje od sebe. Već da traži resurse van sebe, da ih analizira i uklapa u nove koncepte tražeći od ljudi da iskažu svoje mišljenje i stav.
Da bi menadžer izazvao visoku produktivnost, motivisanost, potrebno je da iza sebe ima odluke koje su dovele do željenih rezultata i ljudi će ga slediti. Da vrlo jednostvano.
Ukoliko imamo nezadovoljavajuću akciju i produktivnost od svojih ljudi, prva pretpostavka je da ljudi ne veruju u vrednost ciljeva koju rukovodilac želi da ostvari.
Vrednost ljudi mogu da sagledaju na dva osnovna načina:
1.Nije bilo vredno ono što se radilo – ljudi smatraju da cilj projekta ne ostvaruje neki veći cilj u budućnosti i ne vrednuju ga, smatraju da je bilo potrebno postaviti neki drugi cilj – NE DOPADA IM SE ŠTA RADE.
2.Način realizacije koji je odabran nije vredan – ljudi smatraju da bi drugi način bio efikasniji i produktivniji, ili eventualno žele neki inovativniji način – NE DOPADA IM SE KAKO RADE.
Termin „NE DOPADA“ je izabran da bi lakše preneo poruku, u stvari radi se o neslaganju, ne vrednovanju, ne prepoznavanju vrednosti – odsustvu otvorene i iskrene komunikacije. Većina ljudi ima problem da svom nadređenom saopšti da se ne slaže sa postavljenim ciljem, ili sa definisanim standardom izvršenja ili sa vremenskim rokom. Uglavnom se ne slaganje prećuti i to u momentu kada je neohodno reći. Međutim, ljudi se plaše konfrontacije. Plaše se za svoju poziciju, za svoj posao i egzistenciju, posebno ako su situaciji da imaju kredit koji odplaćuju ili su jedina osoba koja radi u porodici. U tim situacijama egzistencijalni momenat je ključni. I da se vratimo na Maslovljevu hijerarhiju potreba http://hr.wikipedia.org/wiki/Maslowljeva_teorija_hijerarhija_potreba , da moramo ići redom. I zato ako ste se pitali zašto su nekim ljudima koji su deo upravnog odbora ili deo top menadžmenta bitne stvari na koje vi ni ne obraćate pažnju … odgovor je da oni imaju sve predhodne nivoe potreba zadovoljene i sada se bave sopstvenom samoaktuelizacijom ili samonadilaženjem. Bore se za projekte u koje duboko veruju da su vredni i da ih je neophpdno ostvariti za opštu dobrobit. Da, oni su zbrinuti na toj osnovnoj infrastrukturi života i sada idu dalje. Naravno postoje ljudi koji preskaču sve te nivoe i osnovna postavka života im je samoaktuelitacija, ali to su retki pojedinci.
Iz čega prolizilazi da je rukovodilac taj koji radi sa svojim ljudima i ohrabruje ih da iskažu svoje mišljenje bez rezerve  i ono što je najvažnije da ohrabruje ljude da se razvijaju i da ih pusti da budu jači od njega u oblastima u kojima jesu stručni i za koju su i plaćeni. Važno je da rukovodilac ne podrazumeva da ljudi sigurno znaju – niko ne čita misli. Ljudi koji imaju razvijenu socijalnu i emocionalnu inteligenciju svakako tačnije čitaju signale verbalne i neverbalne komunikacije, ali ipak nemaju informacije koje im nisu date. Vrlo često se moć identifikuje sa posedovanjem određenih informacija. Razume se da postoje poverljive informacije, mimo toga ostaju informacije vezane za godišnje planove koje su značajne za ljude kako bi imali širu sliku. I ako se pitate zašto predlozi nisu adekvatni odgovor može biti zato što ljudi nisu upoznati sa širom sliku i daju predloge iz svoje skučene perspective opisane zadacima radnog mesta.
I za kraj.
Razlikujemo dva izvora autoriteta:
1. Autorite koji potiče iz osobe koja ga je stekla svojim rezultatima, razvojem i delovanjem
2. Autoritet koji prosističe izvan osobe – pozicija u hijerarhiji organizacije, porodično poreklo,…

Kombinujte oba 🙂

Pozdrav!

 

3 Comments, RSS

  1. mario lulic 27.09.2011. @ 06:34

    :)))

  2. Aleksandar 27.09.2011. @ 22:36

    da postavimo pitanje – koji autoritet je dominantan u Srbiji? 😉
    Takođe, da li egzistencijalne potrebe po Maslowu, tj. strah kao proizvod tih potreba, sprečavaju većinu ljudi da napreduju? Kod nas?

  3. Sandra 05.01.2013. @ 18:59

    Tako je. Kod nas je nazalost i dalje najdominantnije potrebe koje su zasnovane na fundalmentalnoj egzisteniciji. Nazalost. Medjutim kod mladjih (Y) generacija, vidim sasvim suprotno njih zanima prvo samoaktuelizacija. Vredi razmisljati na ovu temu.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*