Upravljanje vremenom ili željama?

Verujem da ste do sada čitali tekstove i slušali različite priče kako upravljati vremenom, ili kako učiniti nemoguće i to još efikasno 😉 NE ŽELIM da pričam o tome.

Ljudi budimo realni. Apetiti su previše porasli :), ili smo zaboravili da postoje prioriteti ili da postoji i sutra. Nekako u celoj trci za vremenom se zaboravlja da smo mi sami ograničeni resurs i da nećemo moći trčati marataon sa 4h sna tokom noći. Sve može da se izdrži određeno vreme, ali krizna situacija nije stalno prisutna :). Verovatno se i sama smejem od muke, kada pomislim samo još ovo da uradim … i tako iz dana u dan. Da apetiti su nam porasli, sami želimo više a i drugi od nas žele više. Istina je takođe da vremenom čovek ovlada veštinom da uradi više i to kvalitetno u manjoj jedinici vremena. Zalažem se i sama za tu vrstu napredka, samo sam protiv da se efikasno rade stvari koje uopšte ne moraju da se rade ili stvari koje ne vode ničemu. Za to ne dam ni jedan minut.  Smatram  da se sam život troši kroz najvažniji resurs -vreme. I zaista nije svejedno. Razmislite na tren samo, da li je zaista više i bolje. Koliko često čoveka baš od viška boli glava, a čovek stalno nezasito hoće još, ne razmišljajući često u pravcu:

Da li mi to zaista treba?

Da li je to zaista moja iskonska ili nametnuta potreba?

Hoću li sa tim biti zdraviji, srećniji i zadovoljni?

Šta ustvari sa tom potrebom ja želim da zadovoljim?

Od čega ja ustvari bežim stalno se zatrpavajući novim obavezama i ciljevima?

Da se odmah razumemo, nisam za pristup, meni ništa ne treba, sve je već sada savršeno, ne treba ništa činiti. Ali nisam ni za opseivan rad, ni za opsesivne ciljeve. Zalažem se za promišljeni balans. Džabe sve ukoliko vam nedostaje  vreme da popijete kafu sa prijateljem, već ste se optimilizovali tako da sa svima proćaskate na FB. Socijalne mreže su sasvim ok, ali ne mogu biti zamena za lični kontakt. I setih se sada odlomka iz knjige – Mali princ, parafraziraću: I naiđe tako mali princ na prodavca tableta koje štede 53 minuta vremena dnevno, menjaju vodu. Kako mi sada to smešno zvuči:) nekako kao da je cela planeta krenula da kupuje te tablete kao sumanuta. A mali princ odgovori prodavcu – ja kada bi uštedeo tih 53 minuta vremena dnevno, prošetao bi polako do izvora i napio se sveže i bistre vode.

Da, definitivno upotreba vremena je naš odnos prema životu. Jasno ljudi u XXI veku rade prekovremeno, žive u zahtevnijem okruženju ali  su i dalje ljudi, slažete li se?

I zato kada vas ponese panika, kako ću sve ovo danas završiti?

Prvo razmislite da li sve to zaista morate danas završiti?

Da li je uopšte sve to efektivno (da li su u pitanju prave stvari)?

Zatim razmislite o načinu, može li se to uraditi efikasnije?

Može li to neko drugi uraditi (delegirajte)?

I planinirajte, ukoliko konstantno živite u segmentu hitno i bitno, planirate li uopšte?

I još se jednom zapitajte se da li je više i bolje 🙂 to je pristup životu i nijedna tehnika nam ne može pomoći ukoliko stalno i nezasito hoćemo još.

Čuvajte se prekomerne ambicije nikome još do sada nije prijao Burnout sindrom.

Lepo je još Aristotel rekao:„ Srećan je onaj čovek koji zna da uskladi svoje želje sa sopstvenim mogućnostima“.

Uživajte u letu (akcenat sami odredite)

Ćaos

 

4 Comments, RSS

  1. Marko 18.07.2011. @ 15:16

    Kako ja to vidim, zavisi da li vreme vidimo kao prijatelja – kao nešto što imamo i oplemenjujemo ga- ili kao neprijatelja – kao nešto što nam stalno beži i što treba da iskoristimo.
    Lično, jako često jurim za vremenom i znam da to može da bude veliki problem. Kao što si napisala problem jeste u željama i selekciji a ne u samom vremenu.
    Super post – nadam se da ćeš uskoro naći vremena za još jedan 🙂

  2. Andrija 18.07.2011. @ 15:31

    Kome se dopada tema, evo jos resursa
    http://blogs.hbr.org/schwartz/2011/07/is-the-life-youre-living-worth.html

    I ako nema jedinstvene formule, nema ni pomaka od opste ideje koju svi delimo. Bilo bi lepo videti konkretne primere, kako u sadasnjem standardnom ritmu odigrati pametno, sacuvati fizicku i mentalnu kodiciju, biti zadovoljan na svakom frontu, porodica, posao, zdravlje, prijatelji? Ili se pod listom prioriteta smatra nacin da se na odredjenim frontovima zaviore bele zastavice?

  3. Sandra Prvulovic 23.07.2011. @ 19:30

    Svakako da postoji vreme i za spuštanje belih zastavica, to je proces sazrevanja. Mislim da je osnovni problem površnost, momenat kada se zaista ne razmišlja o smislu i svrsi ciljeva koje smo odabrali. I možda još važnije teme ne razmišlja se o posledicama koje nastaju prilikom realizacije i ostvarenja određenih ciljeva. Mislim da je ključna zabluda: Više je bolje. Smatram da je mogiuće napraviti balans u svim oblastima koje su nam bitne, sam je potrebno dobro poznavati sebe i biti iskren prema sebi i drugima. I tada će se izbeći preterivanje ili nedostatak u oblasti postavljanja ciljeva.
    Andrija i Marko hvala za komentar 🙂

  4. Margita 25.08.2011. @ 10:04

    Odličan tekst. Hvala ti Sandra. Veoma poučan tekst za sve one koje nalaze sebe u ovoj priči. Za one koji su prepoznali gde greše, i žele svesno da isprave te greške, da ne dođe do ,,burnout,, situacije i da sami sebi poboljšaju kvalitet življenja, gradeći sebi srećniju budućnost.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*